Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu 5K-1198/2018 od 19.04.2019. godine prema okrivljenoj AA na osnovu člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku odbijena je optužba za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Viši sud u Šapcu je presudom 3Kž1 178/19 od 11.02.2020. godine usvojio žalbu Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, preinačio presudu Osnovnog suda u Šapcu K br-1198/2018 od 19.04.2019. godine i okrivljenu AA oglasio krivom da je izvršila krivičo delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa je okrivljenoj izrekao uslovnu osudu, tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno odredio da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom prema okrivljenoj izrečena je mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 4 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, a okrivljena je obavezana da plati troškove krivičnog postupka o čijoj visini će se odlučiti posebnim rešenjem.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž3 11/20 od 08.06.2020. godine odbio kao neosnovane žalbe okrivljene AA i branioca okrivljene, advokata Ljubomira Šljukića i presudu Višeg suda u Šapcu Kž1 178/19 od 11.02.2020. godine potvrdio.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3Kž1 178/19 od 11.02.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 11/20 od 08.06.2020. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Ljubomir Šljukić, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da pobija i presudu Osnovnog suda u Šapcu 5K-1198/2018 od 19.04.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će odbiti optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Šapcu prema okrivljenoj AA jer je postupak protiv okrivljene pravnosnažno okončan odbacivanjem krivične prijave.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je Osnovni javni tužilac u Šapcu doneo naredbu kojom se odlaže krivično gonjenje okrivljene AA za krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) i okrivljenoj je naloženo da u roku od tri meseca po prijemu naredbe uplati iznos od 20.000,00 dinara na račun Vlade Republike Srbije. Kako je navedenu obavezu okrivljena AA izvršila blagovremeno, Osnovni javni tužilac u Šapcu je rešenjem KT br. 1876/16 i Keo broj 13/17 od 05.04.2018. godine odbacio krivičnu prijavu. Nakon toga je, bez navođenja zakonskog osnova, rešenje o odbacivanju krivične prijave i odlaganju krivičnog gonjenja stavljeno van snage, uz pojašnjenje u obrazloženju rešenja da je oštećena podnela prigovor te da nije mogla biti doneta naredba o odlaganju krivičnog gonjenja okrivljene, iako zakonom nije ustanovljeno pravo oštećenog da višem javnom tužiocu podnese prigovor kada je krivična prijava odbačena u smislu člana 283. ZKP. Samim tim, po navodima branioca, donošenjem prvobitnog rešenja o odbacivanju krivične prijave pravnosnažno je okončan postupak nadležnog osnovnog javnog tužioca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao osnovane.

Iz spisa predmeta Osnovnog javnog tužioca u Šapcu KT br. 1876/16 proizilazi da je protiv okrivljene AA podneta krivična prijava da je izvršila krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ na taj način što je „dana 12.09.2016. godine oko 15,35 časova u Šapcu, kao vozač putničkog motornog vozila marke „...“ registarske oznake ..., koje je bilo parkirano u ulici ... naspram kućnog broja ..., na obeležnom parking mestu, izvršila otvaranje prednjih levih vrata, a da se prethodno nije uverila da tu radnju može izvršiti bezbedno za ostale učesnike u saobraćaju, te je udarila u prednju levu stranu bicikla kojim je upravljala oštećena BB, koja se kretala ulicom ... u smeru od ulice ...a ka ulici ... i prolazila pored parkiranog vozila, koja je od udara vrata u bicikl, pala sa bicikla na kolovoz ulice i zadobila lake telesne povrede“.

Naredbom Osnovnog javnog tužioca u Šapcu KT br. 1876/16 od 10.02.2017. godine odloženo je krivično gonjenje okrivljene AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i naloženo je okrivljenoj da uplati iznos od 20.000,00 dinara u roku od 3 meseca od dana prijema naredbe u humanitarne svrhe na račun Vlade Republike Srbije. Okrivljena je obavezana da dostavi tužilaštvu dokaz o izvršenju naložene obaveze, pa ukoliko obavezu ne izvrši u ostavljenom roku protiv nje će biti nastavljen dalji postupak, a ukoliko prihvaćenu obavezu izvrši u predviđenom roku krivična prijava će u smislu člana 283. stav 3. ZKP biti odbačena.

Rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Šapcu KT br. 1876/16 od 05.04.2017. godine odbačena je krivična prijava protiv okrivljene AA, jer je izvršila obavezu iz člana 283. stav 1. tačka 2) ZKP naloženu naredbom Osnovnog javnog tužioca u Šapcu KT br. 1876/16 od 10.02.2017. godine.

Rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Šapcu od 11.05.2017. godine stavljeno je van snage rešenje od 05.04.2017. godine kojim je odbačena krivična prijava SPI Šapac KU br. 777/16 od 18.09.2016. godine podneta protiv okrivljene AA, zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a iz obrazloženja proizilazi da je oštećena BB podnela prigovor na rešenje Osnovnog javnog tužioca u Šapcu od 05.04.2017. godine u kome je dostavila medicinsku dokumentaciju o povredama koje je zadobila u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi, te kako se radi o teškim telesnim povredama prema okrivljenoj nije mogla biti doneta naredba o odlaganju krivičnog gonjenja zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa time ni rešenje o odbačaju krivične prijave. Stavljeno je van snage rešenje KT 1876/16 od 05.04.2017. godine, a krivični postupak protiv okrivljene AA se nastavlja zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Kod napred iznetog, činjenični opis krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ naveden u krivičnoj prijavi (koja je odbačena rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Šapcu KT br. 1876/16 od 05.04.2017. godine) odnosi se na istu okrivljenu, isti životni događaj sa istim činjenicama u pogledu vremena i mesta izvršenja i u bitno istim radnjama okrivljene koje se odnose na nanošenje povreda oštećenoj kao i radnja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ označeno u dispozitivu optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca KTO br. 586/18 od 09.07.2018. godine za koje krivično delo je okrivljena AA oglašena krivom drugostepenom presudom.

Po nalaženju ovog suda neosnovan je stav nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni načela ne bis in idem, odnosno da se ne radi o presuđenoj stvari uz obrazloženje da se ne može prihvatiti kao pravilan stav da rešenje o odbačaju krivične prijave protiv okrivljene zbog krivičnog dela iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ predstavlja okolnost koja trajno isključuje njeno krivično gonjenje za drugo i teže krivično delo pozivajući se na odredbu člana 7. ZKP kojom je propisano da je krivični postupak pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage, potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga, donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga ili određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku. Po navodima nižestepenih sudova, u ovom slučaju ne može biti reči o presuđenoj stvari imajući u vidu da krivični postupak protiv okrivljene AA nije ni bio pokrenut, već je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za pitanje dvostrukosti postupka od krucijalnog značaja pravilno sagledavanje pojma „pravnosnažnog okončanja postupka“.

Odredbom člana 283. ZKP propisano je da javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako okrivljeni prihvati jednu ili više od obaveza navedenih u stavu 1. tački 1) do 7) istog člana. Javni tužilac u naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja određuje rok u kojem okrivljeni mora izvršiti preuzete obaveze i ukoliko okrivljeni u datom roku izvrši obavezu javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu, što je u ovom slučaju i učinjeno.

Naime, u konkretnom slučaju javni tužilac, dakle organ postupka u toj fazi, kao sastavni deo kaznenog pravosuđa, je odložio krivično gonjenje okrivljene i nakon što je u roku postupila po datom nalogu i uplatila iznos od 20.000,00 dinara u humanitarne svrhe na račun Vlade Republike Srbije, doneo rešenje KT br. 1876/16 od 05.04.2017. godine kojim je krivičnu prijavu odbacio, odnosno svojom odlukom u toj fazi okončao postupak, pa se ne može prihvatiti stav da se tako završeni postupak ne može ceniti kod primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

Takav stav potvrđen je i odlukama Evropskog suda za ljudska prava Husein Gozutok i Klaus Bruggle C–187/01 i C 385/01 kojima je postavljen standard da u slučajevima kada je reč o postupcima državnih tužilaštava koja odustaju od daljeg krivičnog progona nakon što okrivljeni ispuni određene, od istog tužilaštva ponuđene obaveze, u kojim postupcima ne učestvuje sud, niti se takvi postupci završavaju sudskom odlukom već odustankom tužioca od daljeg krivičnog gonjenja, ima se smatrati pravnosnažnim okončanjem postupka, sa argumentacijom da odluke u tim postupcima donosi telo vlasti koje prema odredbama nacionalnog krivičnog prava čini deo sastava kaznenog pravosuđa.

Shodno napred iznetom, neosnovan je zaključak nižestepenog suda da postupak okončan pred javnim tužiocem nema značaj „pravnosnažno okončanog postupka“, pa kako u smislu člana 4. stav 1. ZKP niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen, osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, to je usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u smislu člana 422. tačka 2) ZKP, odlučeno kao u izreci ove presude.

Samim tim, kako je prema okrivljenoj postupak pravnosnažno obustavljen pred tužiocem i kako je nesumnjivo reč o presuđenoj stvari, to je Vrhovni kasacioni sud osim drugostepene i trećestepene odluke, preinačio i prvostepenu odluku kojom je optužba odbijena prema okrivljenoj ali po drugom zakonskom osnovu (član 422. tačka 3) ZKP) što i branilac okrivljene navodi u zahtevu, i odlučio kao u izreci ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu člana 265. stav 1. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i 265. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić