Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 318/22 od 31.05.2022. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 215/2020 od 26.01.2022. godine, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, okrivljenu Biljanu Divac, zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je oglašena krivom izrekom prvostepene presude, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i na novčanu kaznu kao sporednu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara, zadržavajući je kao pravilnu, koju je okrivljena dužna da plati u roku od 90 dana, a ako to ne učini u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je žalba branioca okrivljene Biljane Divac odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Biljane Divac, advokat Miroslav Lepojević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 318/2022 od 31.05.2022. godine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi ili da ukine presude Osnovnog suda u Kragujevcu K 215/20 od 26.01.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 318/2022 od 31.05.2022. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene Biljane Divac, advokat Miroslav Lepojević u podnetom zahtevu ističe da se prvostepena presuda zasniva na nezakonitim dokazima i kao nezakonite dokaze označava iskaz svedoka ŽŽ na glavnom pretresu dana 28.06.2021. godine, koji je održan bez prisustva okrivljene i iskaze svedoka AA, DD, ĐĐ, BB, VV i GG, date pred Osnovnim javnim tužiocem u Kragujevcu, bez prisustva i pozivanja okrivljene i branioca okrivljene. Takođe, branilac okrivljene ističe da potvrda MUP Kragujevac o privremeno oduzetim predmetima PU 995/17 od 27.09.2019. godine ne predstavlja ispravu u smislu odredbe člana 2. tačka 26. ZKP, jer je u pitanju neoverena fotokopija, čiji je original nezakonito pribavljen pretresanjem stana, a suprotno odredbi člana 156. stav 2. ZKP, pa se s tim u vezi radi o nedozvoljenom dokazu na kome se ne može zasnivati presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, tvrdnje odbrane u vezi sa iskazom svedoka ŽŽ su neosnovane, jer je svedok, a što proizilazi iz spisa predmeta, saslušan tako što nije održan glavni pretres, već je izvedena dokazna radnja saslušanja ovog svedoka van glavnog pretresa, u prisustvu branioca, javnog tužioca i punomoćnika oštećenog, a o čemu je sačinjen zapisnik od 28.06.2021. godine. Na kasnije održanom glavnom pretresu, sud je primenom člana 406. ZKP, uz saglasnost stranaka, doneo rešenje da se čitanjem izvrši upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu svedoka, na koje rešenje nije bilo primedbi.

Pored iznetog, odredbom člana 300. stav 1. ZKP je propisano da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnodno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da su pred Osnovnim javnim tužiocem u Kragujevcu, svedoci AA, DD, ĐĐ, BB i VV ispitani dana 14.11.2019. godine, a svedok GG 18.11.2019. godine, i to bez prisustva okrivljene i njenog branioca. Takođe, u spisima nema dokaza da je javni tužilac uputio poziv okrivljenoj i njenom braniocu da prisustvuju ispitivanju označenih svedoka.

Imajući u vidu navedeno, kao i citiranu zakonsku odredbu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iskazi napred navedenih svedoka, dati na zapisnicima o ispitivanju svedoka od 14.11.2019. godine i zapisniku od 18.11.2019. godine pred OJT u Kragujevcu, pribavljeni su suprotno članu 300. stav 1. ZKP.

Međutim, iako su, napred navedni iskazi pribavljeni suprotno odredbi člana 300. ZKP, to ne ukazuje da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je za postojanje ove povrede potrebno da su presude donete isključivo na osnovu tih dokaza, a imajući u vidu činjenicu da je krivica okrivljene Biljane Divac utvrđena i na osnovu drugih dokaza (svedočenja oštećene VV na glavnom pretresu održanom dana 16.06.2021. godine, veštačenja i iskaza veštaka ekonomsko-finansijske struke Marine Radisavljević od 11.08.2019. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima PU Kragujevac broj 995/17 od 27.09.2019. godine, izveštaja JP „Pošta Srbije“, odbrane okrivljene Biljane Divac, te iskaza svedoka ŽŽ, saslušane 28.06.2021. godine na glavnom pretresu u formi dokazne radnje, a u prisustvu Osnovnog javnog tužioca, branioca okrivljene i punomoćnika oštećenog ...), pri čemu je sud na glavnom pretresu saglasno odredbi člana 406. ZKP, uz saglasnost stranaka, pročitao iskaze napred navedenih svedoka, kako to proizilazi iz zapisnika o glavnom pretresu od 26.01.2022. godine, iz navedenih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Biljane Divac u delu u kome je on podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovan.

Što se tiče osporavanja zakonitosti izvedenog dokaza – potvrde o privremeno oduzetim predmetima PU 995/17 od 27.09.2019. godine, Vrhovni kasacioni sud iste ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 139. stav 1. ZKP, ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Odredbom člana 405. stav 4. ZKP propisano je da se isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to moguće, podnose u originalu.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da u situaciji kada nije moguće pribaviti ispravu u originalu, što je u konkretnom slučaju u pitanju, nije isključena mogućnost upotrebe fotokopije isprave, pri čemu je pitanje da li fotokopija isprave predstavlja nezakonit dokaz faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju zavisi i od toga da li postoji sumnja u njenu verodostojnost, a samim tim da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

U konkretnom slučaju, navedena fotokopija, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne predstavlja dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, jer ne postoji sumnja u njenu verodostojnost, odnosno odbrana ne ukazuje na to u čemu se ista sastoji, zbog čega je takva potvrda podobna da služi kao dokaz u predmetnom krivičnom postupku.

Pored toga, na pretresu od 26.01.2022. godine, izvršeno je upoznavanje sa pisanim dokazima kada nisu bile iznete nikakve primedbe na dokaz koji se tiče potvrde o privremeno oduzetim predmetima. S ozbirom da je navedena potvrda sastavljena u potpunosti u skladu sa ovlašćenjima koja su policiji data na osnovu člana 286. ZKP, pa se po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Biljane Divac, advokata Miroslava Lepojevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić