Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 44/20 od 13.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog Ronija Asanovića – advokata Borivoja Borovića i advokata Ognjena Radića, a presuda Višeg suda u Jagodini K broj 23/18 od 07.11.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ronija Asanovića – advokat Borivoje Borović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje, ili da pobijane presude preinači shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ronija Asanovića ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, i s tim u vezi ističe da je pobijanim presudama prekoračena optužba jer je prvostepeni sud u izreci presude naveo da je okrivljeni krivično delo učinio „u uračunljivom stanju“, iako to nije bilo navedeno u dispozitivu optužnog akta.

Naime, isti navodi, istaknuti i u žalbi branilaca okrivljenog Ronija Asanovića, advokata Borivoja Borovića i advokata Ognjena Radića, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv pobijane prvostepene presude Višeg suda u Jagodini K broj 23/18 od 07.11.2019. godine. Kako je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani dva stav 7. i 8. svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitim dokazima – na zapisnicima PU Jagodina – PS Ćuprija o saslušanju AA i BB od 11.05.2011. godine, na zapisniku o ispitivanju BB od 13.05.2011. godine, te na iskazima AA i BB datim na glavnom pretresu dana 04.11.2011. godine, koji su izdvojeni iz spisa predmeta.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje neosnovanim, obzirom da je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, u svojoj odluci Kž1 broj 44/20 od 13.02.2020. godine na strani tri, stav četvrti, izneo jasne razloge zbog čega nalazi da prvostepena pobijana presuda nije zasnovana na navedenim dokazima, već na iskazu svedoka VV, koji je bio prisutan na licu mesta kritičnom prilikom, ocenjujući da je iz njegovog iskaza prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio sve činjenice od značaja za donošenje odluke. Ove razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

Najzad, neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja se prema navodima zahteva ogleda u tome što u dispozitivu optužnice nisu opisani svi subjektivni elementi bića krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, odnosno u tome što nisu navedeni, niti opisani svi elementi krivice, kako je to propisano odredbom člana 14. i 22. KZ.

Kako su isti navodi bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je u drugom stepenu postupao po žalbama branilaca okrivljenog, izjavljenim protiv prvostepene presude, imajući u vidu da je Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 i 3 svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepenom presudom nije učinjena navedena povreda krivičnog zakona, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući ove razloge u svemu kao pravilne, na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ronija Asanovića - advokata Borivoja Borovića, u ovom delu odbijen je kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Kako se ostalim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, te polemiše sa ocenom iskaza svedoka VV, to Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu nije ni razmatrao.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić