- čime bi okrivljeni AA izvršio krivično delo prevara u osiguranju u pokušaju iz člana 208a stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu 11.09.2009. godine), a čime bi okrivljeni BB izvršio krivično delo prevara u osiguranju u pokušaju pomaganjem iz člana 208a stav 1. u vezi članova 30. i 35. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu 11.09.2009. godine).

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 3K.br.6957/13 od 10.03.2017. godine oglašeni su krivim okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela prevara u osiguranju u pokušaju iz člana 208a stav 1. u vezi člana 30. KZ, a okrivljeni BB zbog izvršenja krivičnog dela prevara u osiguranju u pokušaju pomaganjem iz člana 208a stav 1. u vezi članova 30. i 35. KZ, pa je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, dok je okrivljenom BB izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 (tri) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te su obojici okrivljenih izrečene i novčane kazne u iznosu od po 50.000,00 (pedesethiljada) dinara koje su dužni da plate sudu u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učine sud će novčane kazne zameniti kaznama zatvora tako što će se svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne računati za 1 dan zatvora, s tim da kazne zatvora ne mogu biti duže od 6 meseci. Okrivljeni su obavezani da naknade sudu troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br.737/17 od 03.04.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih AA i BB, te žalba branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Steljića, pa je potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 3K.br.6957/13 od 10.03.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Zoran Steljić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ i iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi članova 103. tačka 6) i 104. stav 6. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te preinači pravnosnažne presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu 3K.br.6957/13 od 10.03.2017. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.737/17 od 03.04.2018. godine i okrivljene na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodi od optužbe i to okrivljenog AA da je izvršio krivično delo prevara u osiguranju u pokušaju iz člana 208a stav 1. u vezi člana 30. KZ, a okrivljenog BB da je izvršio krivično delo prevara u osiguranju u pokušaju pomaganjem iz člana 208a stav 1. u vezi članova 30. i 35. KZ ili da navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u postupku koji je prethodio donošenju pobijane drugostepene presude, učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenih, a koju povredu drugostepeni sud nije bio ovlašćen da po odredbama ZKP otkloni, budući da izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu nije ukazivano na ovu povredu zakona. Naime, nakon donošenja prvostepene presude, kojom su okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ (okrivljeni AA u pokušaju u vezi člana 30. KZ, a okrivljeni BB u pokušaju pomaganjem u vezi članova 30. i 35. KZ), je izmenjen Krivični zakonik, između ostalog i u pogledu ovog krivičnog dela, na taj način što je na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), a koje izmene su u odnosu na ovo krivično delo stupile na snagu dana 01.03.2018. godine, dakle pre donošenja drugostepene presude Višeg suda u Beogradu Kž1.br.737/17 od 03.04.2018. godine, krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a KZ, prestalo je da postoji, odnosno po zakonu nije više krivično delo, pa su stoga pravilnom primenom zakona okrivljeni AA i BB u ovom krivičnom postupku morali biti oslobođeni od optužbe za krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ, za koje su optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih - advokata Zorana Steljića.

Odredbom člana 24. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine) je propisano da se član 208a briše. Odredbom člana 27. istog zakona je predviđeno da se glava dvadeset druga menja, te da se u okviru ove glave koja obuhvata krivična dela protiv privrede, između ostalih, nalazi i krivično delo prevara u osiguranju iz člana 223a. Odredbom člana 42. navedenog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika je predviđeno da odredbe članova 24. i 27. ovog zakona stupaju na snagu 01. marta 2018. godine.

Osnovni oblik krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu 11.09.2009. godine), čini lice koje u vezi sa osiguranjem, a u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, davanjem lažnih mišljenja i izveštaja, davanjem lažne procene, podnošenjem neistinite dokumentacije ili ga na drugi način dovede u zabludu ili ga održava u zabludi, i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Osnovni oblik krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 223a stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) čini lice koje u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu, uništi, ošteti ili sakrije osiguranu stvar, pa zatim prijavi štetu.

Imajući u vidu napred citiranu odredbu člana 24, te odredbu člana 27. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pomenuta inkriminacija sadržana u odredbi člana 208a stav 1. KZ, koja je okrivljenima AA i BB u ovom krivičnom postupku stavljena na teret optužnim aktom javnog tužioca KT.br.10299/11 od 20.09.2013. godine, izmenjenim podneskom KT.br.10299/11 od 12.12.2014. godine, prestala da postoji u vreme donošenja drugostepene presude, odnosno u vreme odlučivanja po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, jer se nova inkriminacija sadržana u odredbi člana 223a stav 1. KZ razlikuje od stare inkriminacije, zbog suštinskih razlika u bitnim obeležjima bića krivičnog dela prevara u osiguranju.

Naime, da je došlo do diskontinuiteta u odnosu na staru inkriminaciju, ukazuje to da u izmenjenom Krivičnom zakoniku krivično delo prevara u osiguranju iz člana 223a spada u grupu krivičnih dela protiv privrede (glava dvadeset druga), dok je krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a KZ spadalo u grupu krivičnih dela protiv imovine (glava dvadeset prva), pri čemu se, i pored identičnog zakonskog naziva krivičnog dela „prevara u osiguranju“, zapravo radi o dva različita krivična dela, a što proizilazi iz zakonskih opisa bića navedenih krivičnih dela. Ovo imajući u vidu da se radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela iz člana 208a stav 1. KZ sastoji u navođenju nekog lica da, u vezi sa osiguranjem, nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine i to dovođenjem u zabludu tog lica lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, davanjem lažnih mišljenja i izveštaja, davanjem lažne procene, podnošenjem neistinite dokumentacije ili održavanjem istog u zabludi, dok se radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 223a stav 1. KZ sastoji u uništenju, oštećenju ili sakrivanju osigurane stvari i prijavljivanju štete, a subjektivni element krivičnog dela iz člana 208a stav 1. KZ, osim umišljaja, jeste i namera da se dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta sebi ili drugom pribavi kakva protivpravna imovinska korist, dok je kod krivičnog dela iz člana 223a stav 1. KZ umišljaj pojačan namerom naplate ugovorene sume od društva za osiguranje.

Dakle, imajući u vidu da je odredbom člana 24. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) član 208a KZ brisan, a da, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, inkriminacijom iz člana 208a stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu 11.09.2009. godine) i onom iz člana 223a stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) ne inkriminiše isto ponašanje izvršioca, pa stoga krivično delo za koje su okrivljeni optuženi i pobijanom pravnosnažnom presudom oglašeni krivim, nakon što je član 208a KZ brisan izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, nema pravni kontinuitet sa posebnim krivičnim delom sada propisanim u članu 223a stav 1. KZ.

Međutim, iako su navedene izmene i dopune Krivičnog zakonika stupile na snagu pre pravnosnažnog okončanja ovog krivičnog postupka, tačnije pre donošenja pobijane drugostepene presude, drugostepeni sud u konkretnom slučaju nije bio ovlašćen da interveniše po službenoj dužnosti preinačenjem prvostepene presude u pravcu oslobađanja od optužbe okrivljenih za navedeno krivično delo, budući da izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu nije ukazivano na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 208a stav 1. KZ (niti je moglo imajući u vidu datum izjavljivanja žalbi), pa je stoga Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Zorana Steljića osnovan u pogledu nastupanja u postupku koji je prethodio donošenju drugostepene presude povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isti usvojio, te otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 3K.br.6957/13 od 10.03.2017. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.737/17 od 03.04.2018. godine, tako što je okrivljene AA i BB na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe i to okrivljenog AA da je izvršio krivično delo prevara u osiguranju u pokušaju iz člana 208a stav 1. u vezi člana 30. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu 11.09.2009. godine), a okrivljenog BB da je izvršio krivično delo prevara u osiguranju u pokušaju pomaganjem iz člana 208a stav 1. u vezi članova 30. i 35. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu 11.09.2009. godine), jer delo za koje su okrivljeni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim po zakonu više nije krivično delo, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenih.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić