U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, advokata Arsenija Katanića i advokata Deana Moćića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 48/24 od 29.11.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 13/25 od 11.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 16.09.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Arsenija Katanića i advokata Deana Moćića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 48/24 od 29.11.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 13/25 od 11.03.2025. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 48/24 od 29.11.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 3. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno je određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom obavezan je okrivljeni da snosi troškove krivičnog postupka i da plati na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 13/25 od 11.03.2025. godine delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 48/24 od 29.11.2024. godine je preinačena tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA oglasio krivim da je izvršio krivično delo samovoljno odsustvo i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su žalba branilaca okrivljenog AA u preostalom delu i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačnom delu ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog, advokat Arsenije Katanić i advokat Dean Moćić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji u celosti kao osnovan, te preinači presudu drugostepenog suda tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo za koje je osuđen.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog navode da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, sa obrazloženjem da je nakon ukidanja ranije prvostepene presude, protiv koje je Viši tužilac izjavio žalbu samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, na pretresu pred drugostepenim sudom, javni tužilac izmenio optužni predlog stavljajući okrivljenom na teret više kriminalnih aktivnosti, menjajući i opis radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na prvobitni optužni akt, te je uneo izmenjeno vreme izvršenja krivičnog dela rečima „u vremenskom periodu od 24.06. do 05.07.2022. godine“, iako ove reči nisu bile sadržane u ranijoj prvostepenoj presudi, na koji način je, po navodima branioca, činjenični opis ukinute presude izmenjen u pogledu bitnog elementa krivičnog dela iz kojeg proizlazi pravna kvalifikacija krivičnog dela.

Ovakve navode branilaca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom AA optužnim aktom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 141/22, Kto. 1/23 od 18.11.2022. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 3. Krivičnog zakonika, za koje je i oglašen krivim presudom Višeg suda u Novom Sadu K 48/24 od 29.11.2024. godine i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine sa vremenom proveravanja od tri godine, a potom je ista presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 13/25 od 11.03.2025. godine preinačena i okrivljeni AA je oglašen krivim za krivično delo samovoljno odsustvo i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca sa vremenom proveravanja od jedne godine.

Iz napred navedenog očigledno proizlazi da nije došlo do preinačenja presude na gore. Osim toga, povreda člana 453. ZKP može biti učinjena jedino u situaciji kada je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, dok je u konkretnom slučaju javni tužilac izjavio žalbu u delu odluke o krivičnoj sankciji na štetu okrivljenog AA , a osim toga iz napred navedenog očigledno proizlazi da nije došlo do preinačenja presude na gore, jer je okrivljeni oglašen krivim za blažu pravnu kvalifikaciju i izrečena mu je blaža krivična sankcija.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA navodi se da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo s obzirom da nije postojao umišljaj kod okrivljenog za izbegavanje službe u Vojsci Republike Srbije.

Ovakve navode branilaca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 399. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije čini ono vojno lice koje samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice ili službe najmanje 5 dana ili kraće vreme ukoliko odsustvuje više puta u toku jedne godine ili samovoljno napusti svoju jedinicu ili službu za vreme izvršenja važnog zadatka ili povećanog stepena borbene gotovosti jedinice. Stavom 3. istog člana propisano je da vojno lice koje napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbegao službu u vojsci kazniće se zatvorom od 1 do 8 godina.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci drugostepene presude za koje je okrivljeni oglašen krivim, proizilazi da je okrivljeni „..sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i želeći njegovo izvršenje, kao vojno lice Vojske Srbije, u svojstvu profesionalnog vojnika u činu desetara, na dužnosti vozača...samovoljno odsustvovao iz službe u Vojsci Srbije koju je bio dužan da vrši do 31.12.2022. godine..na taj način što se nakon korišćenja i zaključenja bolovanja dana 23.06.2022. godine nije pojavio na radnom mestu dana 24.06.2022. godine, već je otputovao u Republiku Irak dana 16.06.2022. godine, nakon čega je posle isteka od pet radnih dana u okviru kojih se okrivljeni i dalje nije pojavio na poslu, doneta naredba...o prestanku njegove profesionalne vojne službe, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela“. Dakle, iz izreke osuđujuće presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 399. stav 1. Krivičnog zakonika, kako objektivna koja se odnose na radnju okrivljenog koja se sastoji u samovoljnom odsustvovanju iz službe, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračuljivosti i umišljaja okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, koji uključuje svest o zabranjenosti dela, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva branioci okrivljenog navode da je konkretan odnos između vojske i okrivljenog ugovorne prirode, da radni odnos koji je postojao između okrivljenog i Vojske se reguliše na osnovu Zakona o radu na osnovu kog zakona je pravo na jednostrani otkaz ugovora o radu jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa, da eventualna odgovornost okrivljenog postoji pred Vojnim pravobranilaštvom, kao i da se okrivljeni ponašao u svemu u skladu sa propisima jer je podneo zahtev za prekid službe, razdužio opremu u jedinici i očekivao da će nadležni starešina da donese akt o prestanku službe, u kom uverenju je otputovao da se javi na novo radno mesto, ali da nadležni starešina nije postupio po zakonu i nije doneo akt o prestanku službe po njegovom zahtevu, kojim navodima branioci suštinski polemišu sa činjeničnim utvrđenjima suda u vezi predmetnog krivičnog dela, iznoseći sopstveno viđenje odlučnih činjenica, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1 tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković