.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 751/2017
05.09.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Danila Stojanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danila Stojanovića, advokata Slobodana Antonića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K 46/16 od 28.10.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1617/16 od 27.04.2017. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danila Stojanovića, advokata Slobodana Antonića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K 46/16 od 28.10.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1617/16 od 27.04.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Šapcu 3K 46/16 od 28.10.2016. godine, okrivljeni Danilo Stojanović, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.12.2015. godine, do 01.03.2016. godine. Od okrivljenog je oduzeta opojna droga kokain u količini od 28,77 grama neto mase. Presudom je okrivljeni obavezan da plati troškove u iznosu od 25.793,51 dinara, od kog iznosa je obavezan da 13.948,10 dinara uplati na račun Višeg suda u Šapcu, a iznos od 11.845,41 dinar na račun Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, s tim što je obavezan da plati i paušal u iznosu od 5.000,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1617/16 od 27.04.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Danila Stojanovića, a presuda Višeg suda u Šapcu 3K 46/16 od 28.10.2016. godine je potvrđena. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka nastalih pred drugostepenim sudom u iznosu od 27.011,60 dinara na ime veštačenja koje je dužan platiti na račun Apelacionog suda u Novom Sadu u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Danila Stojanovića, advokat Slobodan Antonić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, te da odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a u obrazloženju zahteva ističe da su nižestepeni sudovi radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovali, jer se prema stavu branioca količina opojne droge koja je pronađena kod okrivljenog može smatrati manjom količinom, imajući u vidu sudsku praksu kao i ličnost učinioca koji je dugogodišnji konzument opojnih droga. U vezi navedenog branilac ističe i to da kod okrivljenog nije pronađena niti privremeno oduzet ijedan predmet koji bi i na posredan način mogao ukazivati da je opojna droga nabavljena radi dalje prodaje. Naime, kod okrivljenog nije pronađena niti vagica za precizno merenje, niti veća količina novca, niti su pronađeni paketići za pakovanje opojne droge, niti je utvrđena komunikacija sa većim brojem lica niti bilo šta što bi ukazivalo da je isti drogu držao radi dalje prodaje.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog iako ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
