U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Milana Blagojevića, zbog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Blagojevića – advokata Sanje Glavonić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru 9K. 384/2023 od 25.04.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 563/2024 od 21.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Blagojevića – advokata Sanje Glavonić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru 9K. 384/2023 od 25.04.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 563/2024 od 21.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru 9K. 384/2023 od 25.04.2024. godine okrivljeni Milan Blagojević oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 4 meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 02.07.2022. godine do 14.11.2022. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 563/2024 od 21.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru i branioca okrivljenog Milana Blagojevića i presuda Osnovnog suda u Zaječaru 9K. 384/2023 od 25.04.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Milana Blagojevića – advokat Sanja Glavonić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog iako ne označava, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je pobijanim odlukama okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru u sticaju sa krivičnim delom nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, a da se po stavu odbrane, u konkretnom slučaju, ne može raditi o sticaju ova dva krivična dela imajući u vidu da je zaštitni objekt isti – javni red i mir. U situaciji kada je zaštiti objekt oba krivična dela isti, odnosno javni red i mir, branilac smatra da se ne može raditi o dva krivična dela u sticaju, već da bi se eventualno moglo raditi o jednom krivičnom delu - nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 60. KZ propisano je da ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.

Odredbom člana 344. stav 1. KZ propisano je da ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru propisano je da ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. tog Zakona u vršenju službene dužnosti kazniće se zatvorom od 6 meseci do 2 godine, dok je u stavu 2. istog člana propisano da ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. tog člana učinilac službenom licu preti upotrebom oružja, ili se maši za oružje, ili mu nanese laku telesnu povredu, kazniće se zatvorom od 1 do 5 godina.

Imajući u vidu navedeno, u izreci prvostepene presude opisana je radnja izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ - najpre grubim vređanjem i vršenjem nasilja prema oštećenima AA, BB i VV teže remetio javni red i mir na taj način što je tokom intervencije oštećenih kao ekipe hitne medicinske pomoći koja je pružala hitnu medicinsku pomoć povređenom licu u saobraćajnoj nezgodi, a u kojoj nesreći je učestvovao i sam okrivljeni, kojom prilikom je okrivljeni vikao, vređao, pretio oštećenima i tako ih ometao prilikom ukazivanja prve pomoći povređenoj i to tako što je oštećenima pretio povišenim tonom da će da ih pobije ako ne urade posao kako treba, psovao im majku, vikao da nemaju pojma i to je činio sve vreme dok su pokušavali da ukažu hitnu medicinsku pomoć i fizički ih ometao prilikom polaganja povređene na dasku tako što se hvatao za istu i gurao ih da bi potom nosila na koje je trebalo da se položi povređena bacio nekih 4 do 5 metara od vozila hitne pomoći, a kada su povređenu stavili u vozilo hitne pomoći pokušao da uđe u njega i tom prilikom udario pesnicom oštećenog AA nanevši mu laku telesnu povredu) , ali i radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, koju je preduzeo nakon preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 344. KZ „da bi potom ometao policijskog službenika GG u vršenju službene dužnosti – poslova održavanja javnog reda i mira koji je došao na lice mesta saobraćajne nezgode na poziv dežurne službe PU Zaječar i po nalogu za izvršenje službenog zadatka, te je po dolasku na lice mesta pokušao da obezbedi normalan rad medicinske ekipe, tako što je okrivljenom izdavao usmene naredbe da prestane sa takvim ponašanjem i sprečio ga da uđe u vozilo hitne pomoći, tako što ga je uhvatio za levu ruku i izvukao ga iz vozila sa ulaza sa bočne strane nakon čega se okrivljeni okrenuo prema oštećenom GG napao i udario ga pesnicom u predelu leve strane lica nanevši mu laku telesnu povredu.

Prema tome, u konkretnom slučaju okrivljeni Milan Blagojević oglašen je krivim za više radnji izvršenja koje predstavljaju dva krivična dela za koja je oglašen krivim, odnosno radnje izvršenja tih krivičnih dela. Pri tome, oblik zaštite kod krivičnog dela iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru je ili ličnost lica koje vrši službenu radnju tako i sama službena radnja, odnosno oblik zaštite je dvojako određen kao 1. zakonito, efikasno, blagovremeno i kvaliteno obavljanje sužbene dužnosti u okviru poslova bezbednosti održavanja javnog reda i mira 2. telesni integritet, dostojanstvo ličnosti, časti i ugled ovlašćenog službenog lica.To dalje znači da nije isti zaštitini objekt kod krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, kako to branilac pogrešno zaključuje. Takođe, Vrhovni sud ukazuje i da je okrivljeni preduzeo više radnji, prema više oštećenih, a pri tome je preduzeo prvo radnje u odnosu na oštećene radnike hitne pomoći, a nakon toga u odnosu na ovlašćeno službeno lice - policajca.

Shodno iznetom, iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni kritičnom prilikom izvršio dva krivična dela i to krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, u odnosu na oštećenog GG i krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, u odnosu na oštećene AA, BB i VV, zbog čega Vrhovni sud nalazi da su u konkretnom slučaju pravilno primenjene odredbe krivičnog zakona o sticaju, te ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koju obrazlaže navodima da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, jer je prvostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 55a KZ. Naime, presudom Višeg suda u Zaječaru Kv 11/18 od 23.02.2018. godine osuđenom Milanu Blagojeviću izrečena je jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 11 meseci kojom presudom su spojene kazne i to kazna od 1 godine i 1 mesec izrečena presudom Osnovnog suda u Pirotu K-418/12 od 21.03.2016. godine i kazna zatvora od 3 godine izrečena presudom Višeg suda u Zaječaru K-31/13 od 26.09.2013. godine. Po stavu odbrane, imajući u vidu da je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 11 meseci koju je izdržavao u periodu od 13.10.2017. godine do 29.05.2020. godine kada mu je odobren uslovni otpust koji ima trajati od 18.08.2021. godine to nije bilo mesta primeni odredbe člana 55a KZ budući da je osuđeni izdržao jedinstvenu kaznu zatvora izrečenu presudom Višeg suda u Zaječaru Kv 11/18 od 23.02.2018. godine.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a KZ propisano je da će za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Milan Blagojević između ostalog, osuđivan presudama Višeg suda u Zaječaru K 31/13 od 26.09.2013. godine zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i presudom Osnovnog suda u Pirotu K 418/12 od 21.03.2016. godine zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca, koje kazne su spojene presudom Višeg suda u Zaječaru Kv 11/2018 od 23.02.2018. godine, kojom mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 11 meseci. Kako od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja izrečene kazne zatvora dana 29.05.2020. godine, kada je uslovno otpušten na osnovu rešenja Višeg suda u Zaječaru Kuo 18/2020 od 22.05.2020. godine i koji uslovni otpust je po tom rešenju trajao do 18.08.2021. godine, do izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u ovom krivičnom postuku – 03.07.2022. godine, nije proteklo pet godina, to su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi za primenu odredbe člana 55a KZ, koja se odnosi na odmeravanje kazne u slučaju višestrukog povrata.

Po oceni Vrhovnog suda, okolnost da su dve kazne zatvora izrečene pravnosnažnim presudama uzete u obzir prilikom odmeravanja kazne u slučaju višestrukog povrata, a da su te kazne prethodno spojene u nepravom ponavljanju krivičnog postupka i da je izrečena jedinstvena kazna zatvora (član 552 do 556. ZKP), nije od uticaja u pogledu utvrđene činjenice o postojanju dve presude o ranijoj osuđivanosti okrivljenog, a time i mogućnosti za primenu odredbe člana 55a KZ. To znači da se lice, koje je dva puta pravnosnažno osuđeno, u slučaju preinačenja u pogledu odluke o kazni te dve pravnosnažne presude u nepravom ponavljanju krivičnog postupka i izricanjem jedinstvene kazne, donošenjem te presude, ne može smatrati jednom osuđenim, već se i dalje ima smatrati osuđenim dva puta.

Pored iznetog, na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP branilac okrivljenog ukazuje i navodima da je u toku postupka utvrđeno da je okrivljeni Milan Blagojević kritičnom prilikom postupao u stanju bitno smanjene uračunljivosti, te da je prvostepeni sud trebalo da primeni odredbu člana 23. stav 3. KZ i da ublaži kaznu okrivljenom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Nesporna je činjenica da je u toku postupka utvrđeno da je okrivljeni Milan Blagojević kritičnom prilikom postupao u stanju bitno smanjene uračunljivosti.

Odredbom člana 23. stav 3. KZ propisano je da učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. tog člana (bitno smanjena uračunljivost) može se ublažiti kazna.

Dakle navedenom zakonskom odredbom sudu je data mogućnost, a ne i obaveza da učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela i sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekon stanja iz stava 2. člana 23. KZ ublaži kaznu.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni sud nalazi da nižestepenim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivčnog zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 55a i člana 23. stav 3. KZ, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković