Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Petar Bojović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 8) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Bojovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 8) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na taj način što je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika (KZ) i to u periodu od 15.03.2002. godine do 05.02.2014. godine, iako je već u trenutku podnošenja žalbe nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za radnje opisane pod tačkom 1., 2. i 3. izreke prvostepene presude pri čemu se, po navodima branioca, ne može govoriti o jedinstvenom umišljaju kod okrivljenog, niti se period od 2 godine, kao i 10 radnji izvršenja krivičnog dela prevara prema 13 različitih oštećenih lica mogu ceniti kao vremenska povezanost u smislu člana 61. KZ.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, naime isti navodi isticani su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 6, pasus 4 i 5 i strani 7, pasus 1 obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, odnosno da prvostepenom presudom nije u potpunosti rešen predmet optužbe. Naime, branilac ukazuje pošto sud nije doneo odluku o krivičnom delu opisanom u tački 10 optužnice, gde je oštećeni PD „Eki investment“, nejasno je da li je okrivljeni izvršio ili nije izvršio radnje koje su izostavljene iz izreke presude, te je na taj način učinio istaknutu povredu.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvati kao osnovani. Isti navodi su isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 7, pasus 3 obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Osim navedenog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) i 4) ZKP, od kojih povreda iz člana 439. tačka 3) ZKP predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, branilac u ponetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne obrazlaže u čemu se sastoje navedene povrede, pa je samim tim Vrhovni sud ocenio da u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogledaju povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić