Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ, ističući da u radnjama okrivljenog Z.D. nema elemenata krivičnog dela za koje se goni po zakonu jer pismeno – odgovor na predlog za izvršenje koje je okrivljeni Z.D. sačinio i predao sudu nije isprava u smislu odredbe člana 112. stav 26. KZ, jer je navedeno pismeno podneto u postupku koji se po zakonu ne može voditi, budući da je svedok podnela tužbu-predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv firme „M.“ koja je godinu dana pre podnošenja predloga prestala da postoji i izbrisana je iz APR. U tom smislu branilac ističe da sporno pismeno koje je sačinio okrivljeni nije ni od kakvog značaja za postupak koji se vodio po tužbi svedoka S.Ž.Š., pa kako postupak koji po zakonu ne može da se vodi i ne može da zasnuje nikakve pravne odnose, to i radnje koje stranke u tom postupku preduzmu ne mogu proizvoditi pravne posledice.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Z.D. oglašen krivim da je izvršio krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. tačka 3) u vezi člana 355. stav 1. KZ jer je kritičnom prilikom izdao ispravu u ime lica koje ne postoji, tako što je u postupku izvršenja pred Osnovnim sudom u Nišu Iv 1674/12 u ime izvršnog dužnika preduzeća „M.“ D.O.O. N., koje je prestalo da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, sačinio „odgovor“ na predlog za izvršenje podnet od strane izvršnog poverioca S.Ž.Š. radi prinudnog izvršenja novčanog potraživanja u ukupnom iznosu od 72.500,00 dinara, nakon čega je znajući da je preduzeće „M.“ D.O.O. N. prestalo da postoji kao pravno lice, označeni odgovor na predlog za izvršenje svojeručno potpisao u svojstvu ovlašćenog lica svojim imenom i prezimenom i overio nevažećim službenim pečatom preduzeća „M.“ D.O.O. N., a zatim predmetni odgovor na predlog za izvršenje upotrebio predajom pisarnici Osnovnog suda u Nišu, pri čemu je bio svestan svih obeležja i zabranjenosti svog dela i hteo je njegovo izvršenje.

Odredbom člana 112. stav 26. KZ je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose kao i računarski podatak.

Odredbom člana 356. tačka 3) KZ je propisano da će se smatrati da čini delo falsifikovanje isprave i kazniće se po članu 355. ovog Zakonika lice koje ispravu izda u ime drugog lica bez ovlašćenja ili u ime lica koje ne postoji.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. tačka 3) u vezi člana 355. stav 1. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni izdao ispravu u ime lica koje ne postoji, a naime da je u postupku izvršenja ped Osnovnim sudom u Nišu u ime izvršnog dužnika Preduzeća „M.“ D.O.O. N., koje je prestalo da postoji sačinio odgovor na predlog za izvršenje koji je svojeručno potpisao u svojstvu ovlašćenog lica svojim imenom i prezimenom i overio nevažećim službenim pečatom Preduzeća „M.“ D.O.O. N. i takvu ispravu predao pisarnici Osnovnog suda u Nišu. S tim u vezi, neosnovani su navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti da u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela, budući da je okrivljeni u ime lica koje ne postoji sačinio odgovor na predlog za izvršenje i predao ga sudu u postupku izvršenja, te u tom smislu navedeni odgovor po nalaženju ovog suda predstavlja ispravu u smislu člana 112. stav 26. KZ.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.D. ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.