Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog D.B., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 74. ZKP je određeno i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP je određeno da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju okrivljenog D.B., imajući u vidu odredbu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP ''ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina, ili teža kazna – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka''.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom D.B. pravnosnažno okončan 04.08.2014. godine, a zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka branilac koji mu je u tom postupku bio postavljen po službenoj dužnosti, a s obzirom na to da se postupak protiv okrivljenog vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, to ovaj branilac iz iznetih razloga, a imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, ovaj sud nalazi da je u konkretnom slučaju branilac po službenoj dužnosti okrivljenog D.B., advokat M.Đ., zahtev za zaštitu zakonitosti podneo iz razloga što pobijanim rešenjima nije u potpunosti rešen predmet zahteva za naknadu za zastupanje po službenoj dužnosti, jer mu je sud dosudio samo naknadu za odbranu prilikom saslušanja svedoka 01.11.2013. godine, koju je računao kao jednu procesnu radnju umesto četiri, s obzirom na to da je tog dana saslušano četiri svedoka i sačinjeno četiri zapisnika, a pritom branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog. S tim u vezi, a kako je odredbom člana 71. t. 5) ZKP propisano da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, to po oceni ovog suda, branilac (u ovom slučaju postavljen po službenoj dužnosti) okrivljenog D.B., advokat M.Đ., nema ovlašćenja u smislu citirane zakonske odredbe za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u svoju korist.

Iz svih navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B., advokata M.Đ., odbačen je kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u vezi člana 483. ZKP i člana 71. t. 5) ZKP.

Zapisničar - savetnik                                                                                        Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                     Bata Cvetković,s.r.