.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 768/2019
11.09.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, adv. Pauna Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru 2K 326/18 od 22.10.2018. godine i Višeg suda u Zaječaru 2Kž1 191/18 od 12.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.09.2019. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, adv. Pauna Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru 2K 326/18 od 22.10.2018. godine i Višeg suda u Zaječaru 2Kž1 191/18 od 12.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru 2K 326/18 od 22.10.2018. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Okrivljena je obavezana da na ime paušala plata iznos od 8.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Oštećena BB je za ostvarivanje imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Zaječaru 2Kž1 191/18 od 12.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, adv. Pauna Jovanovića, a presuda Osnovnog suda u Boru K 326/18 od 22.10.2018. godine, potvrđena.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA adv. Pauna Jovanovića, je neosnovan.
Branilac okrivljene AA, adv. Paun Jovanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a u vezi sa tim da delo za koje je okrivljena oglašena krivom nije krivično delo, jer okrivljena slanjem SMS – poruke, nije neposredno pretila BB, kao i da u SMS poruci nije navela da će je okrivljena lično i neposredno napasti, te se ne radi o ozbiljnoj pretnji, kao i da ta pretnja nije određena, da se radi o opomeni koju je okrivljena uputila oštećenoj, pa je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti na koji način je učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.
Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica, pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.
Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tome je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.
Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, to i po nalaženju ovog suda iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci prvostepene presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koju je oglašena krivom i osuđena, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovani.
Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke prvostepene presude, jasno proizilazi da je u konkretnom slučaju reč o pretnji (pretnji da će napasti na život i telo) a ne opomeni, upućenoj određenom licu (oštećenoj BB), koja pretnja oštećenoj je prouzrokovala zabranjenu posledicu koja se ogleda u stvaranju ugroženosti sigurnosti kod oštećene, s tim da je bez uticaja da li je pretnja upućena neposredno ili posredno, to jest SMS porukom, te stoga, po nalaženju ovog suda, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, delo za koje je okrivljena oglašena krivom, a kako je to opisano u izreci prvostepene presude, sadrži sva zakonska obeležja bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.
Sa iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljene ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP.
Nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, adv. Pauna Jovanovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
