Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokat Aleksandra Kalić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti jer smatra da je nižestepeni sud donošenjem pobijanih rešenja učinio povrede člana 261. do 268. Zakonika o krivičnom postupku, zatim povredu Zakona o advokaturi, kao i povredu odredaba Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, budući da joj kao braniocu po službenoj dužnosti, nisu dosuđeni troškovi na ime sastava žalbe od 20.03.2017. godine, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp 48/17 od 03.03.2017. godine (kojim rešenjem je sudija za prethodni postupak odbacio kao nedozvoljen zahtev za naknadu troškova branioca po službenoj dužnosti). Predmetna žalba je prema navodima zahteva, nužan izdatak, jer da ista nije podneta, braniocu po službenoj dužnosti, troškovi ne bi bili ni delimično priznati i isplaćeni.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 2. istog člana predviđeno da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a u stavu 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, branilac okrivljenog, spada u krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali isključivo kada zahtev podnosi u korist okrivljenog, odnosno u ime i za račun okrivljenog.

Kako je u konkretnom slučaju, branilac po službenoj dužnosti, okrivljenog AA, advokat Aleksandra Kalić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela u pogledu sopstvenih troškova koje je imala kao advokat, tj. kako je predmetni zahtev podnela isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u ime i za račun okrivljenog, to se po nalaženju ovog suda, ista ne može smatrati licem ovlašćenim za podnošenje predmetnog zahteva u smislu člana 483. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud isti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić