Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca AA dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca AA, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa o oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca AA je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca AA ukazuje na povredu člana 262. ZKP navodima da je tek po pravosnažnosti rešenja kojim je odlučeno o glavnoj stvari, kao i da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava, a da je AA oslobođena od plaćanja paušalnog iznosa, punomoćnik oštećenog podneo zahtev za naknadu troškova postupka, koji su mu i dosuđeni rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, čime je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K broj 152/17 od 22.01.2018. godine prema AA, zbog izvršenja protivpravnog dela predviđenog zakonom kao krivično delo ubistva iz člana 113. KZ izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja će se sprovesti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, gde je AA već smeštena, i određeno da će na osnovu člana 531. stav 1. ZKP sud po predlogu zdravstvene ustanove, organa starateljstva ili okrivljene kojoj je izrečena mera bezbednosti, odnosno po službenoj dužnosti na svakih 9 meseci ispitati da li je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi, a da će na osnovu člana 530. ZKP nakon pravosnažnosti rešenja, pravosnažno rešenje dostaviti Osnovnom sudu Novom Sadu radi odlučivanja o lišenju poslovne sposobnosti. Istom presudom na osnovu člana 264. stav 4. ZKP odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a AA je oslobođena od plaćanja paušalnog iznosa. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 293/18 od 04.04.2018. godine odbijanjem žalbi AA i njenog branioca.

Iz spisa predmeta se utvrđuje, da punomoćnik oštećenog BB do zaključenja glavnog pretresa, kao ni do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka nije podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka predstavljaju izdatke učinjene povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7. i 8. ZKP propisano je troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, a podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.

Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca AA ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. Punomoćnik oštećenog BB nije istakao zahtev za naknadu troškova do završetka glavnog pretresa, niti se žalio na prvostepeno rešenje u delu koji se odnosi na troškove postupka, što nije u skladu sa odredbom člana 262. stav 2. ZKP, koji se odnosi samo na mogućnost da se u roku od godinu dana po pravosnažnosti odluke dostave podaci o visini troškova na koje će se obavezati onaj ko je u smislu člana 262. stav 1. ZKP dužan da snosi troškove, tako da AA nakon pravosnažnosti rešenja kojim je odlučeno da je oslobođena plaćanja paušala, i da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, nije mogla biti obavezana da naknadi troškove na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćniku oštećenog.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti branioca AA, ukinuo prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje da bi se u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                      Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić