Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Osnovano se zahtevom branioca okrivljenog M.P., advokata P.J. ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Boru K 385/2011 od 19.09.2012. godine prema okrivljenom M.P. odbijena optužba da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. KZ, a na osnovu odredbe člana 354. tačka 2. tada važećeg ZKP.

Prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1. do 6. ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada braniocu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju, između ostalih, i nagradu i nužne izdatke branioca, dok je Tarifom o nagradama i naknada za rad advokata, kojom je određen način vrednovanja, obračuna i plaćanja nagrade za advokatske usluge i naknade troškova za rad advokata, u članu 2. propisano da nagrada i naknada troškova advokatu pripadaju za radnje obavljene po punomoćju, rešenju nadležnog organa, usmenom ili pismenom nalogu stranke, te da su stranka ili nadležni organ dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka, od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 2. stav 14. ZKP određeno je značenje izraza ''postupak'' koji se odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.

Odlučujući o zahtevu okrivljenog M.P., Osnovni sud u Boru je istome, na teret budžetskih sredstava suda priznao troškove za odbranu od strane branioca i to za pristup branioca na osam odloženih glavnih pretresa, za pristup branioca za osam održanih glavnih pretresa, za sastav prigovora protiv optužnice, za sastav žalbe protiv presude dana 23.02.2011. godine, za sastav odgovora na žalbu dana 03.03.2011. godine, za sastav žalbe na rešenje o troškovima od 06.12.2013. godine i za sastav žalbe protiv presude dana 21.11.2013. godine, pa mu je na ime dolaska za odložene glavne pretrese dosudio po 16.500,00 dinara, za održane glavne pretrese iznos od po 31.500,00 dinara, za sastav prigovora 30.000,00 dinara, za sastav žalbe na presudu po 60.000,00 dinara, za sastav žalbe na rešenje o troškovima iznos od 15.000,00 dinara i za sastav odgovora na žalbu iznos od 30.000,00 dinara, ukupno od 579.000,00 dinara, imajući u vidu da se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do osam godina.

Rešenjem Osnovnog suda u Boru Kv 114/2015 od 30.06.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog M.P. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Boru K 385/2011 od 12.06.2015. godine.

Donošenjem takvih rešenja učinjena je povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 7. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, jer braniocu nisu priznati i troškovi za tri neodržana glavna pretresa, troškovi za prevoz sopstvenim vozilom i troškovi odsustvovanja iz advokatske kancelarije.

Tarifom o nagradama i naknadama za rad advokata, u članu 3. propisano je da za svaki održani glavni pretres ili sednicu veća kojima je prisustvovao advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, a za svaki neodržan glavni pretres ili sednicu veća na koje je pristupio advokatu pripada 50% nagrade iz tarifnog broja 1. Članom 9. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, propisano je da advokatu za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, između ostalog pripada naknada za prevoz sopstvenim vozilom – u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru i naknada za odsustvovanje iz kancelarije – u visini od 50 poena za svaki započeti sat, a najviše 10 sati dnevno.

Sledstveno citiranim zakonskim odredbama ZKP i odredbama Tarife o nagradama i naknadama za rad advokatu, nižestepeni sud je bio dužan da odluči o zahtevu okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka koji se odnosi i na pristup branioca sudu na tri neodržana glavna pretresa, za naknadu za prevoz sopstvenim vozilom i za naknadu za odustvovanje iz kancelarije, a što je bio dužan da učini, na koji način je učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.P., advokata P.J. kao osnovan, ukinuo pravnosnažna rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Boru na ponovno odlučivanje o zahtevu okrivljenog M.P. za dosuđenje troškova krivičnog postupka, pri čemu će taj sud imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                        Dragiša Đorđević,s.r.