U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva protivpravna dela koja su u zakonu određena kao krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. i člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Stambolića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Pirotu 3Kv. br. 148/25 od 15.04.2025. godine i Višeg suda u Pirotu Kž2. br. 61/25 od 06.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Stambolića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Pirotu 3Kv. br. 148/25 od 15.04.2025. godine i Višeg suda u Pirotu Kž2. br. 61/25 od 06.05.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu 3Kv. br. 148/25 od 15.04.2025. godine prema okrivljenom AA produžen je pritvor koji je određen rešenjem vanpretresnog veća Osnovnog suda u Pirotu 1Kv. br. 173/24 od 08.05.2024. godine, s obzirom da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio dva protivpravna dela koja su u zakonu određena kao krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i da još uvek postoji razlog za pritvor iz člana 524. stav 1. ZKP odnosno opravdana opasnost da bi usled duševnih smetnji okrivljeni mogao da izvrši krivično delo, a koja mera će trajati do upućivanja na izvršenje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi koja mu je izrečena rešenjem Osnovnog suda u Pirotu 2K. br. 13/25 od 14.03.2025. godine. Istim rešenjem određeno je da će do upućivanja na izvršenje mere bezbednosti obavezanog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi okrivljeni ostati smešten u Specijalnoj bolinici za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ Niš.

Rešenjem Višeg suda u Pirotu Kž2. br. 61/25 od 06.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena dana 06.02.2024. godine protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu 3Kv. br. 148/25 od 15.04.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zoran Stambolić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijana rešenja i donese odluku kojom će okrivljenom pritvor odmah ukinuti ili ista ukine i predmet vrati Višem sudu u Pirotu ili Osnovnom sudu u Pirotu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je u donošenju rešenja drugostepenog suda učestvovao sudija Bojan Antić koji je prethodno kao predsednik veća Višeg suda u Pirotu učestvovao u donošenju meritorne odluke Kž2 br. 7/25 od 20.01.2025. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši sud u Pirotu rešenjem Kž2. br. 7/25 od 20.01.2025. godine usvojio žalbu branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Stambolića i ukinuo rešenje Osnovnog suda u Pirotu 2K. br. 63/21 od 29.11.2024. godine kojim je prema okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi zbog izvršenja protivpravnog dela koja je u zakonu određeno kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i produženog protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

U konkretnom slučaju, nesporno je da je u donošenju rešenja Višeg suda u Pirotu Kž2. br. 61/25 od 06.05.2025. godine koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija i u donošenju rešenja Višeg suda u Pirotu Kž2. br. 7/25 od 20.01.2025. godine učestvovao sudija Višeg suda u Pirotu Bojan Antić.

Prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) Zakonika o krivičnom postupku predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, u tački 4) propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Imajući u vidu navedeno, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, pa imajući pritom u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda zakona.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 526. stav 1. ZKP i člana 425a ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3), člana 438. stav 1. tačka 11), člana 526. stav 1. i člana 425a ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ističe da je boravkom u pritvoru u trajanju od 33 dana bez pravnog osnova odnosno odluke suda o produženju pritvora prekršen član 27. Ustava Republike Srbije o ograničavanju prava na slobodu okrivljenog, ali i prava zaštićena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu citirane odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4) ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković