.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 774/2015
15.09.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog V.J., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.J., advokata M.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 48/2013 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 479/2015 od 09.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2015. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.J., advokata M.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 48/2013 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 479/2015 od 09.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku K 48/2013 od 09.03.2015. godine okrivljeni V.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, dok je okrivljeni Đ.L. oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pa su osuđeni i to: okrivljeni V.J. na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, a okrivljeni Đ.L. na rad u javnom interesu čija se dužina određuje na 160 časova, s tim da isti u toku jednog meseca traje 60 časova i određuje se istovremeno da ovaj rad bude obavljen za vreme od tri meseca, a ukoliko okrivljeni ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne rada u javnom interesu, sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan kazne zatvora, a ukoliko okrivljeni ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu sud mu može dužinu izrečenog rada u javnom interesu umanjiti za ¼. Tom presudom na osnovu člana 87. i člana 246a stav 3. KZ, prema okrivljenom Đ.L. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta – opojne droge marihuane neto mase 2,67 grama, dok su okrivljeni obavezani da u korist budžetskih sredstava suda na ime troškova krivičnog postupka plate svaki iznos od po 16.000,00 dinara od čega na ime sudskog paušala svaki iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova veštačenja biološkog fakulteta svaki iznos od po 11.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom okrivljeni A.M. na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP oslobođen je od optužbe da je počinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i u odnosu na ovaj deo presude odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 479/2015 od 09.06.2015. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Čačku ukinuta je u oslobađajućem delu presuda Višeg suda u Čačku K 48/2013 od 09.03.2015. godine i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je žalba branioca okrivljenog V.J., kao neosnovana odbijena i prvostepena presuda je u osuđujućem delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.J., advokat M.S. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da istovremeno odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, uz zahtev da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici veća.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.J., advokata M.S. je neosnovan.
Branilac okrivljenog V.J., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se presude zasnivaju na zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog V.J. iz pretkrivičnog postupka od 09.04.2013. godine, na kom dokazu se presuda ne može zasnivati ukazivanjem da je priznanje okrivljenog iznuđeno, dakle, da je prilikom pribavljanja ovog dokaza postupljeno suprotno odredbi člana 89. stav 8. tada važećeg ZKP.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenih u zahtevu, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.J. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.
Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog V.J. neosnovano je isticao i u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 poslednji pasus i strani 4 pasus prvi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Istovremeno, ovaj sud ukazuje da se pravnosnažne presude pored ovih dokaza zasnivaju na velikom broju izvedenih dokaza i to iskaza svedoka, materijalnih dokaza i obavljenih veštačenja, pa je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.
Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenog V.J. Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivično-procesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja može uticati na zakonitost presude samo ako se ista zasniva isključivo na nezakonitom dokazu, što konkretno nije slučaj.
Navodima iz zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da izvedeni dokazi ne pružaju pouzdan osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju za koje je oglašen krivim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.
Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, pre svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.J., nije upuštao.
Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
