Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak, a na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. ZKP određeno je da troškovi postupka padaju na teret okrivljenog, s tim što će visinu istih sud utvrditi posebnim rešenjem, primenom člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br.100/23 od 21.04.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi i branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.887/19 od 02.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Đura Madi, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud optužbu izmenio na štetu okrivljenog, tako što je u činjenični opis izreke uneo uračunljivost i protivpravnost, i pored toga što shodno odredbi člana 420. stav 1. ZKP izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog opisa optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, na koji način je prekoračio optužbu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenio je neosnovanim.

Naime, istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ovi žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju svoje odluke, na strani 2, stav 7 i 8 i strani 3 stav prvi, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepena presuda nije doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge upućuje.

Iz navedenih razloga, podneti zahtev je u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u uvodu zahteva, kao razlog podnošenja, formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, branilac ne navodi konkretno u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu člana 440. ZKP, isticanjem da okrivljeni AA kritičnom prilikom nije imao mogućnosti da uoči vozilo koje je nailazilo neosvetljeno, neprilagođenom brzinom i vremenskim uslovima, obzirom da je na kolovozu bila gusta magla, izvodeći sopstveni zaključak da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja predmetnog krivičnog dela.

Na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje branilac ukazuje i navodima da je kritičnom prilikom na traktoru, kojim je upravljao okrivljeni, bila uključena sva saobraćajna signalizacija, dok se kombi vozilo kretalo lokalnim putem po magli bez upaljenih svetala, te da ove činjenice prilikom donošenja odluke prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio, dok navodima da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i kontradiktorna samoj sebi ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda člana 440. ZKP, te bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić