Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Jelena Trojančević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i povrede odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok u ostalom delu nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da su pravnosnažne presude zasnovane na nezakonitim dokazima i to pre svega na iskazu oštećene koji je dala u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 175/18, u koji spis je sud izvršio uvid, iako je oštećena u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 9/22 oslobođena dužnosti svedočenja jer se koristila svojim zakonskim pravom da ne svedoči imajući u vidu da joj je okrivljeni vanbračni suprug. Iskaz oštećene koji je dala u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 175/18 bio je predmet ocene od strane suda i na njemu je zasnovana presuda. Dalje, izjava oštećene koju je dala u predmetu K 175/18 je bila predmet veštačenja od strane veštaka medicinske struke neuropsihijatra dr Miloša Đurovića i Ljubice Rašić, na temelju koje izjave su veštaci dali psihijatrijsko-psihološko veštačenje oštećene u predmetu K 9/22, koji zapisnik se nalazi u spisima predmeta i koji je kao dokaz bio predmet ocene suda. Imajući u vidu da je oštećena vanbračna supruga okrivljenog, kao i da se oštećena u predmetu K 9/22 koristila pravom da bude oslobođena od dužnosti svedočenja, to se na iskazu oštećene koji je dala u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 175/18 i na nalazu veštaka medicinske struke, koji je dat na temelju izjave oštećene u predmetu K 175/18 presuda ne može zasnivati. Takođe, pisana izjava oštećene koja se nalazi u PS Gornji Milanovac od 10.09.2024. godine nije mogla biti korišćena jer je nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati presuda. Pored navedenog, branilac navodi i da su i izveštaji Centra za socijalni rad od 15.09.2021, 30.11.2021. i 3.06.2024. godine, kao i izjave svedoka BB i VV nezakoniti dokazi, jer isti sadrže ne samo mere koje su preduzimane prilikom rada sa porodicom okrivljenog, već su se kao svedoci BB i VV izjašnjavale o okolnostima koje su saznale od oštećene pre pokretanja krivičnog postupka, što i njihove iskaze čini nezakonitim dokazima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, stoje navodi branioca okrivljenog da su iskaz oštećene koji je dala u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 175/18, koji je korišćen u predmetu istog suda K 9/22 i pisana izjava oštećene koja se nalazi u PS Gornji Milanovac od 10.09.2024. godine nezakonit dokaz, obzirom da je oštećena vanbračna supruga okrivljenog i u predmetu K 9/22 se koristila pravom da bude oslobođena od dužnosti svedočenja.

Međutim, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da nižestepeni sudovi pobijane pravnosnažne presude nisu zasnovali isključivo na iskazu oštećene koji je dala u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 175/18 i pisanoj izjavi oštećene koja se nalazi u PS Gornji Milanovac od 10.09.2024. godine, već su činjenice vezane za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, utvrđene i iz drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to izveštaja Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu od 07.12.2021. godine, 28.01.2022. godine, 15.09.2021. godine, 30.11.2021. godine, 03.06.2024. godine, 21.10.2024. godine, rešenja OJT Gornji Milanovac Kt.br.194/21 od 13.10.2021. godine o određivanju statusa posebno osetljivog svedoka oštećenoj, rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu od 13.10.2021. godine, izveštaja OJT Gornji Milanovac od 15.03.2022.godine, izveštaja PS Gornji Milanovac od 15.03.2022. godine, izveštaja OJT Gornji Milanovac od 30.03.2022. godine, izveštaj PS Gornji Milanovac od 12.05.2024. godine, sms prepiske oštećene i svedoka GG, obaveštenja OJT Gornji Milanovac od 06.09.2024. godine, izveštaja PS Inđija od 27.11.2024. godine, iskaza svedoka GG, DD, te ostalih pisanih dokaza i odbrane okrivljenog. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na nezakonitom iskazu oštećene, koji je dala u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 175/18 i pisanoj izjavi oštećene koja se nalazi u PS Gornji Milanovac od 10.09.2024. godine i kako je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, a zatim pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjene u pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno da bi i bez nezakonito izvedenih dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Neosnovani su i navodi zahteva da je izjava oštećene koju je dala u predmetu K 175/18 bila predmet veštačenja od strane veštaka medicinske struke neuropsihijatra dr Miloša Đurovića i Ljubice Rašić, specijaliste medicinske psihologije od 07.02.2023. godine na temelju koje izjave su veštaci dali psihijatrijsko-psihološko veštačenje oštećene u predmetu K 9/22 i koji je kao dokaz bio predmet ocene suda, iz razloga što je navedena izjava oštećene u okviru nalaza i mišljenja tretirana kao anamnestički podatak koji je sastavni deo izveštaja svakog lekara, a veštaci su prilikom izrade nalaza i mišljenja postupali u svemu u skladu sa odredbama člana 113, 114, 117, 120, 123 i 131. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Nadalje, neosnovani su i navodi zahteva da su i izveštaji Centra za socijalni rad od 15.09.2021, 30.11.2021. i 03.06.2024. godine, kao i izjave svedoka BB i VV nezakoniti dokazi, jer isti sadrže ne samo mere koje su preduzimane prilikom rada sa porodicom okrivljenog, već su se kao svedoci BB i VV izjašnjavale o okolnostima koje su saznale od oštećene pre pokretanja krivičnog postupka, što i njihove iskaze čini nezakonitim dokazima.

Naime, odredbom člana 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, dok je odredbom člana 92. u stavu 1. ZKP propisano da sposobnost svedočenja ima svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, a u stavu 3. da je svako lice koje se poziva kao svedok dužno da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (član 93. i 94.) dužno je i da svedoči.

Pravo da uskrate svedočenje u smislu odredbe člana 94. ZKP imaju samo lica takstativno nabrojana u stavu 1. tačka 1) do 3) ovog člana, pa se ovim pravom ne mogu koristiti druga lica koja se ispituju u svojstvu svedoka.

Centar za socijalni rad, prema odredbi člana 120. stav 1. tačka 3) Zakona o socijalnoj zaštiti, ima javna ovlašćenja i u skladu sa zakonom, između ostalog, preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima.

Prema odredbi člana 4. stav 2. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Centar u vršenju javnih ovlašćenja u skladu sa zakonom, između ostalog, dostavlja na zahtev suda mišljenje o svrsishodnosti mere zaštite od nasilja u porodici koju je tražio ovlašćeni tužilac. Odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i Centar za socijalni rad kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici.

Iz citiranih odredbi proizlazi da je Centar za socijalni rad ustanova koja je zakonom ovlašćena da daje nalaz i stručno mišljenje u predmetima nasilja u porodici, kao što je i u konkretnoj situaciji slučaj, jer su izveštaji Centra za socijalni rad Gornji Milanovac od 15.09.2021, 30.11.2021. i 03.06.2024. godine izrađeni tokom procene rizika od nasilja u porodici, u smislu odredbi člana 15. i 16. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Shodno tome, iskazi svedoka BB i VV, koje su potpisnice izveštaja Centra za socijalni rad Gornji Milanovac od 15.09.2021, 30.11.2021. i 03.06.2024. godine u koji je sud izvršio uvid, a koje su se u svojim iskazima izjasnile o saznanjima do kojih su došle kao članovi stručnog tima tokom procene navedenog rizika, predstavljaju dokaze na kojima se presuda može zasnivati.

Prema tome, okolnost što je oštećena iskoristila svoje pravo da uskrati svedočenje, ne utiče na zakonitost drugih dokaza, u konkretnom slučaju na iskaze svedoka BB i VV, koje su se izjasnile o saznanjima do kojih su došle u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada u Centru za socijalni rad kada su obavile razgovor sa oštećenom u okviru postupanja po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, iako je oštećena kasnije, u krivičnom postupku, iskoristila pravo da ne svedoči. Stoga iskazi navedenih svedokinja, kao i navedeni izveštaji Centra za socijalni rad nisu nezakoniti dokazi.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je sud prilikom odmeravanje kazne okrivljenom kao otežavajuću okolnost naveo „bezobzirnost i pretnje da će ubiti okrivljenu“, što je obeležje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog suda okolnosti, koje je sud cenio kao otežavajuće na strani okrivljenog, raniju osuđivanost, između ostalog za istovrsno krivično delo, prema istoj oštećenoj, što ukazuje na upornost okrivljenog i da opisano nasilje prelazi okvire uobičajenog nasilja u porodici, te činjenicu da je ono vršeno u kontinuitetu u dužem vremenskom periodu, ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju, pri čemu, po oceni ovoga suda, a suprotno navodu iz zahteva branilaca okrivljenog sud kao otežavajuću okolnost nije cenio bezobzirnost i pretnje da će ubiti okrivljenu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je povređen član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jelene Trojančević, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                 Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković