Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Konstatinović, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i spise predmeta vrati Osnovnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, te okrivljenom dosudi iznos od 45.000,00 dinara, na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a naime da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, jer deo zahteva okrivljenog u kome traži da mu se naknade troškovi krivičnog postupka, nastali za sastavljanje zahteva za naknadu troškova, nije prihvatio.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu 16K 531/15 od 05.03.2018. godine, između ostalog, okrivljenom nisu priznati troškovi na ime sastava podneska od 20.10.2016. godine, kojim je njegov branilac specificirao i tražio naknadu troškova postupka, pri čemu u obrazloženju prvostepenog rešenja, za ovakvu odluku nisu dati razlozi, dok je drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke naveo da predmetni podnesak „nije bio neophodan.“

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Osnovni sud u Nišu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je pored ostalog da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predmetni podnesak od 20.10.2016. godine, kojim je branilac zahtevao naknadu troškova krivičnog postupka, predstavlja podnesak koji je sačinjen radi ostvarivanja prava i interesa okrivljenog u postupku, s obzirom da sud po službenoj dužnosti ne pokreće postupak za isplatu troškova, već je to inicirao upravo branilac okrivljenog pomenutim podneskom, pa se stoga ne može prihvatiti zaključak dat u pobijanom drugostepenom rešenju da ovaj podnesak nije bio neophodan. Stoga, kako nagrada za sastavljanje zahteva za troškove krivičnog postupka nije predviđena tarifnim brojem 4. stav 1, to se ista ima tretirati kao „ostali podnesak u krivičnom postupku“, shodno stavu 2. tarifnog broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% naknade iz tarifnog broja 1.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata, i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ostalim navodima zahteva, kojim se ukazuje da je sud učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, i time što je odbio da naknadi troškove za pristup branioca advokata Đorđa Konstatinovića, na neodržane glavne pretrese dana 02.02.2016. godine, 08.03.2016. godine i 20.05.2016. godine, kao i troškove prevoza branioca sopstvenim vozilom na relaciji Beograd-Niš i odsustvovanja branioca iz kancelarije za te dane, zaključujući da se radi o skrivljenim troškovima od strane okrivljenog - po nalaženju ovog suda, osporavaju se činjenični zaključci suda tj. ukazuje se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, a što nije zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                            Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić