Presudom Višeg suda u Užicu Kž.128/15 od 29.05.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog H.H. – advokata S.L. i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prijepolju 2K.br.420/13 od 17.03.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog H.H. – advokat Z.R. zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prijepolju 2K.br.420/13 od 17.03.2015. godine i Višeg suda u Užicu Kž.128/15 od 29.05.2015. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku, te da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ... 55/2014) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navodom da radnja zbog koje je okrivljeni oglašen krivim po zakonu nije krivično delo. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da su sudovi prilikom odlučivanja potpuno zanemarili nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke dr M.LJ. - neuropsihijatra koji je decidno tvrdio da je oštećeni D.M. kritičnom prilikom imao u krvi 1,41 gram promila alkohola i da je bio nesposoban da upravlja motornim vozilom, kao i osnovni i dopunski nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke D.L., a sa čijim mišljenjem se na glavnom pretresu složio i stručni savetnik iz oblasti saobraćaja H.S. koga je angažovao okrivljeni, a iz kojih dokaza proizilazi nesumnjiv zaključak da na strani okrivljenog H.H. nema nikakvih propusta, odnosno da predmetnu saobraćajnu nezgodu nije prouzrokovao okrivljeni, već oštećeni D.M., čime se potpuno isključuje krivica okrivljenog i istog je trebalo osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, a što sve u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Pored toga, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti se navodi i da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima presude i da je obrazloženje presude nejasno i protivrečno izvedenim dokazima, koju bitnu povredu odredaba postupka je prema navodima zahteva učinio i drugostepeni sud potvrđujući prvostepenu presudu, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, iako formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog H.H. – advokata Z.R. ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                      Nevenka Važić,s.r.