Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 9/20 od 23.09.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 751/19 od 21.05.2020. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Goran Brdar, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovnu odluku Apelacionom sudu u Kragujevcu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, obzirom da je drugostepeni sud na pretresu održanom dana 16.01.2020. godine, bez predloga stranaka, a po službenoj dužnosti odredio da se u toku pretresa izvedu novi dokazi i to dopunska veštačenja veštaka građevinske struke, Vasilija Pajovića i ekonomsko – finansijske struke, Gorana Jovanovića.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Brdara, koji se odnose na nezakonitost dopunskog veštačenja veštaka ekonomsko – finansijske stuke, Gorana Jovanovića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je postupao u trećem stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenom protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 751/19 od 21.05.2020. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao sud trećeg stepena je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2, stavu šestom i sedmom i na strani 3., stavu prvom i drugom, presude Kž3 9/20 od 23.09.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da je nezakonit dokaz i dopunsko veštačenje veštaka građevinske struke, Vasilija Pajovića, obzirom da se radi o dokazu koji je predložen od strane javnog tužioca, čiji predlog je odbio prvostepeni sud, što je bio žalbeni razlog javnog tužioca, to je drugostepeni sud donoseći odluku da odredi dopunsko veštačenje u svemu postupio u skladu sa odredbom člana 449. stav 1. ZKP, pa se samim tim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda radi o zakonitom dokazu na kome se presuda može zasnivati.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže time što navodi da u konkretnom slučaju opisana radnja iz izreke pravnosnažne presude sadrži elemente krivičnog dela zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. KZ RS, koje delo je postojalo u vreme izvršenja, a ne krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije (( „Službeni glasnik SRS“ br.26/77, .... 21/90, „Službeni glasnik RS“ br. 16/90 ... 85/05, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a koje delo je dekriminalizovano donošenjem Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br.85/05) 01.01.2006. godine), vrši onaj ko kao predstavnik ili zastupnik preduzeća ili druge organizacije koja vrši privrednu delatnost zaključi ugovor za koji zna da je štetan ili zaključi ugovor protivno ovlašćenju i time nanese štetu preduzeću ili drugoj organizaciji.

Iz zakonskog opisa krivičnog dela zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije ( „Službeni glasnik SRS“ br.26/77, .... 21/90, „Službeni glasnik RS“ br. 16/90 ... 85/05, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela) proizilazi da je bitan element navedenog krivičnog dela nanošenje štete preduzeću ili drugoj organizaciji. U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim što je kao odgovorno lice – direktor Autosaobraćajnog preduzeća „BB“ iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavio drugom pravnom licu protivpravnu imovinsku korist na štetu oštećenog Autosaobraćajnog preduzeća „BB“ u vrednosti koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara. Iz ovakvog opisa radnji okrivljenog proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, imajući u vidu da pribavljena protivpravna imovinska korist predstavlja bitan element navedenog krivičnog dela, što nije bitno obeležje krivičnog dela zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. KZ RS, pa samim tim radnje okrivljenog nisu mogle biti kvalifikovane kao krivično delo zaključenje štetnog ugovora iz člana 140. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Pored navedenog, obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da ne postoji pravni kontinuitet između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. KZ RS ( „Službeni glasnik SRS“ br.26/77, .... 21/90, „Službeni glasnik RS“ br. 16/90 ... 85/05), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. KZ, za koje delo je okrivljeni oglašen krivim, jer ova krivična dela nemaju iste zakonske elemente, a koji navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski predstavljaju isticanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Brdara, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je postupao u trećem stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenom protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 751/19 od 21.05.2020. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao sud trećeg stepena je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4, stavu drugom i trećem, presude Kž3 9/20 od 23.09.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Brdara, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić