Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1-365/19 od 30.01.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Rumi 4K 187/14 od 05.03.2019. godine, ispravljena rešenjem 4K 187/14 od 12.09.2019. godine je povrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Grbić, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i to zbog povrede odredaba iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u celosti ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu kojim se ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP odnosno da je prekoračio optužni predlog, budući da u pogledu mesta izvršenja krivičnog dela postoji jasna nesaglasnost i nepodudarnost između izreke optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Rumi i prvostepene presude Osnovnog suda u Rumi, jer je u izreci originalne verzije prvostepene presude bilo netačno navedeno kao mesto izvršenja krivičnog dela Privredno društvo PP „BB“ ..., iako do kritičnog događaja nije došlo u krugu firme tog privrednog društva nego u krugu firme „VV“ d.o.o., a što je sud kasnije izmenio donošenjem rešenja o ispravci presude Osnovnog suda u Rumi 4K 187/14 od 12.09.2019. godine, koje je nezakonito doneto jer takva nepravilnost nije mogla biti otklonjena na navedeni način.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Stoga, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne radnje i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, donošenjem nižestepenih presuda sud nije povredio ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni AA oglašen krivim za identične radnje koje su mu stavljene na teret optužnim aktom javnog tužioca, pa kako je u konkretnom slučaju činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih okolnosti na kojima se optužba zasniva i iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela, to prekoračenja optužbe nema. Mesto izvršenja krivičnog dela nije u konkretnom slučaju od značaja za obeležja krivičnog dela, a uz to i okolnost da se oba privredna društva nalaze na istoj adresi-..., samo pod različitim adresnim brojem navedeni propust u vidu navođenja drugog mesto izvršenja krivičnog dela (adresnog broja iste ulice) u presudi Osnovnog suda u Rumi 4K 187/14 od 05.03.2019. godine, koja je zapravo u tom delu i ispravljena naknadim rešenjem o ispravci 4K-187/14 od 12.09.2019. godine, ne predstavlja prekoračenje optužbe. Stoga su navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitost branioca okrivljenog AA ocenjen je kao nedozvoljen , a ovo iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu odredbe iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac navodi da je sud zasnovao presudu na dokazu na kome se ne može zasnivati i to na zapisnicima o saslušanju svedoka GG i DD koji iskazi su identični od reči do reči, što je po stavu branioca potpuno nelogično da su svedoci imali identična opažanja i da su izlagali na gotovo identičan način pri čemu polemiše sa ocenom suda o izvedenim dokazima čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom (član 440. ZKP).

Takođe, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu odredbe iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, odnosno da je primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. Imajući u vidu da su oba lica bila učesnici u saobraćaju, jer je okrivljeni upravljao motornim vozilom, a oštećeni je bio pešak, okrivljeni nije mogao biti osuđen za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već isključivo za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 5. KZ u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. KZ...na koji način branilac na osnovu svoje verzije događaja daje sopstvenu kvalifikaciju krivičnog dela, ali suštinski osporava činjenično stanje.

Kako se zbog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti, to je isti u ovom delu nedozvoljen.

Branilac je u podnetom zahtevu numerisao i povredu odredaba iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP ukazujući da krivičnim zakonikom nije predviđeno krivično delo „protiv opšte sigurnosti“, već je članom 288. stav 3. Krivičnog zakonika (KZ) predviđeno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, na koji način suštinski ukazuje na povredu odredbe iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, odnosno ukazuje da je izreka presude nerazumljiva.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i na okolnost da prvostepeni sud nije imao zakonsku mogućnost da ispravlja grešku Osnovnog javnog tužioca u Rumi i da u izreci presude navede mesto izvršenja krivičnog dela koje Osnovni javni tužilac u Rumi u svom optužnom aktu nije naveo, čime ukazuje na povredu odredbe iz člana 431. stav 1. tačka 1) ZKP.

Kako povrede zakona na koje se zahtevom branioca ukazuje iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 431. stav 1. tačka 1) ZKP ne predstavljaju zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić