U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragice Đekić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-770/25 od 14.01.2026. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-79/26 od 17.04.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 07.07.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragice Đekić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-770/25 od 14.01.2026. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-79/26 od 17.04.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-770/25 od 14.01.2026. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 05.10.2025. godine pa nadalje. Prema okrivljenom je izrečena mera iz člana 189a Krivičnog zakonika i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-79/26 od 17.04.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-770/25 od 14.01.2026. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Dragica Đekić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Kragujevcu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava “listing telefonskog saobraćaja“, a koji dokaz je, po stavu odbrane, pribavljen na osnovu računarskog pretraživanja podataka od strane operatera i predstavlja posebnu dokaznu radnju iz člana 178. ZKP, za koju važe posebna pravila o načinu pribavljanja, ali i da se ovaj dokaz može koristiti samo za krivična dela taksativno nabrojana u članu 162. ZKP, u koju grupu ne spadaju dela za koja je ovde okrivljeni optužen.

Iznete navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Odredbom člana 15. stav 4. ZKP propisano je da sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odredi da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni ili i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Prvostepeni sud je na glavnom pretresu održanom dana 19.12.2025. godine na predlog punomoćnika oštećene, a po službenoj dužnosti usvojio predlog da se pribavi izveštaj o baznim stanicama, te se aktom 4K-770/25 od 10.12.2025. godine obratio mobilnom operateru A1 da bez odlaganja dostavi listing baznih stanica za dan 14.09.2025. godine za broj telefona 061/ ... . Mobilni operater je postupajući po označenom aktu dostavio listing baznih stanica za navedeni dan i broj telefona.

U konkretnom slučaju, po stavu Vrhovnog suda nije vršeno računarsko pretraživanje podataka od strane operatera koje bi predstavljalo posebnu dokaznu radnju iz člana 178. ZKP, kako to branilac pogrešno zaključuje. Naime, navedeni listing predstavlja ispravu u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP kojom je bliže određen pojam isprave i koje se mogu smatrati ispravom i kao takvi se mogu koristiti odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku, a koje je sud pribavio po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 139. stav 1. ZKP.

Pribavljanje podataka o baznim stanicama - listing baznih stanica ili podaci o lokaciji mobilnog telefona ne mogu se smatrati računarskim pretraživanjem podataka. Radi se o dve različite procesne radnje pribavljanje podataka od mobilnog operatera i odnosi se na dobijanje podataka o tome na koje se bazne stanice određeni telefon povezivao u određenom periodu. To su podaci koje čuva operater elektronskih komunikacija i predstavljaju saobraćajne, odnosno lokacijske podatke. To dalje znači da je operater A1, od koga je tražena dostava izveštaja o baznim stanicama za broj telefona okrivljenog za tačno određeni dan na osnovu već postojeće baze podataka sudu i dostavio traženo. S druge strane, računarsko pretraživanje podataka podrazumeva pretragu podataka koji se nalaze u računarskom sistemu, na računaru, telefonu, serveru ili drugom digitalnom uređaju ili medijumu radi pronalaženja određenih elektronskih podataka. Dakle, podaci o baznim stanicama nisu rezultat računarskog pretraživanja, već predstavljaju podatke koji se pribavljaju od operatera na osnovu zakonom propisanog postupka i u konkretnom slučaju sudske odluke. Ujedno, pribavljanje podataka o baznim stanicama podrazumeva pribavljanje od operatera elektronskih komunikacija podataka o tome preko kojih se baznih stanica određeni mobilni uređaj kretao ili povezivao u određenom vremenskom periodu, a što je u konkretnom slučaju i bilo reči. To dalje znači da pribavljanje podataka o baznim stanicama može predstavljati dokaz, ali nije dokazna radnja računarskog pretraživanja podataka i zbog toga se na njega ne primenjuju odredbe člana 178. ZKP, koje važe za računarsko pretraživanje.

Pri tome, Vrhovni sud ukazuje, a što i sam branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti konstatuje, da konkretan pisani dokaz - isprava sadrži samo nazive baznih stanica na osnovu kojih je prvostepeni sud utvrdio gde se nalazio telefon okrivljenog u tačno vreme.

Imajući u vidu navedeno, tekst odgovora utvrđen na sednici Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 04.04.2014. godine, na koju se branilac poziva nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom predmetu, imajući u vidu da se isti odnosi na situaciju kada ima uslova za računarsko pretraživanje podataka, odnosno kada je računarsko pretraživanje podataka neophodno.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao nezakoniti dokaz označava i audio snimak prijave, budući da se faktički radi o krivičnoj prijavi koja ne može biti dokaz u postupku.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da iz spisa proizlazi da je krivična prijava podneta od strane MUP RS DP PU Kragujevac KU br. 43692/2025 od 05.10.2025. godine ovlašćenom javnom tužiocu, na osnovu člana 281. stav 1. u vezi člana 288. stav 8. ZKP. Shodno iznetom, navedeni snimak ne predstavlja krivičnu prijavu, već prijavu kritičnog događaja policiji, od strane oštećene.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da sud uopšte nije konstatovao datum kada je snimak nastao i da je sporno da li se ovaj snimak uopšte odnosi na predmetno krivčino delo, a koje povrede zakona ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, iz kojih razloga nisu bili predmet ocene u ovom postupku.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković