Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 88/17 od 15.05.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Jovanovića i presuda Osnovnog suda u Nišu K 1240/15 od 21.11.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 1) ZKP i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje uz zahtev da Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Jovanovića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja istoga samo je formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao zbog čega smatra da je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, dok je u obrazloženju zahteva naveo da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude obzirom da je u izveštaju veštaka ekonomsko-finansijske struke navedeno da Privredno društvo BB u poreskom periodu od 01.01. do 31.03.2012. godine je trebalo da obračuna porez na dodatu vrednost u iznosu od 182.225,00 dinara, a da plati iznos od 4.435,00 dinara, a ne ceo iznos, jer je na kartici poreza na dodatu vrednost pre ovog poreskog perioda bila iskazana pretplata od 177.800,00 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u pogledu izvršenja krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Jovanovića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić