.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 811/2015
29.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.M., zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., advokata M.V., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K br.576/13 od 31.07.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 3337/13 od 22.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K br.576/13 od 31.07.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 3337/13 od 22.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K br.576/13 od 31.07.2013. godine godine okrivljeni B.M. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, i obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 4.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3337/13 od 22.04.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.M. i presuda Osnovnog suda u Nišu K br.576/13 od 31.07.2013. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.M., advokat M.V. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celosti presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 3337/13 od 22.04.2015. godine i vrati predmet drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog B.M. navođenjem razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret nedavanje izdržavanja u periodu od 01.03.2011. godine do 03.04.2012. godine, pa kako je okrivljeni u navedenom periodu dao izdražvanje i o tome dostavio dokaze, sud je prema okrivljenom morao doneti oslobađajuću odluku, a ne u obrazloženju presude vezivati nedavanje izdržavanja za određene mesece, čime je prekoračio optužbu. Nadalje u zahtevu se ukazuje da na strani okrivljenog nije postojao umišljaj niti bilo kakva namera okrivljenog da izbegava davanje izdržavanja svojoj kćeri, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u podnetom zahtevu samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva - na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog B.M. ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
