Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Jasmine Vasović i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Luke Đorđevića, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Đorđevića - advokata Željka Sankovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 13K.br.568/2021 od 07.07.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1090/25 od 19.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Đorđevića - advokata Željka Sankovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 13K.br.568/2021 od 07.07.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1090/25 od 19.02.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 13K.br.568/2021 od 07.07.2025. godine okrivljeni Luka Đorđević je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka u visini koja će biti određena posebnim rešenjem, a po pribavljanju podataka o njihovoj visini.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1090/25 od 19.02.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog Luke Đorđevića - advokata Željka Sankovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu 13K.br.568/2021 od 07.07.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Luke Đorđevića - advokat Željko Sanković, zbog povreda zakona iz člana 16, člana 428. stav 8. i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da u celini ukine presude Višeg suda u Beogradu 13K.br.568/2021 od 07.07.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1090/25 od 19.02.2026. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili da u celini preinači navedene presude, kao i da obavesti branioca okrivljenog o danu i času održavanja sednice veća radi prisustva istoj.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Luke Đorđevića je kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne navodi koji konkretno dokaz na kome je zasnovana pobijana pravnosnažna osuđujuća presuda je nezakonit i u čemu se tačno sastoji njegova nezakonitost, već svojim navodima kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički ukazuje na povredu odredbe člana 419. ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da je sud postupio suprotno obavezi da presudu zasnuje na savesnoj i brižljivoj oceni svakog dokaza pojedinačno i svih izvedenih dokaza zajedno, budući da nije u obrazloženjima pobijanih nižestepenih presuda naveo i ocenio sadržinu ključnih dokaza koji su izvedeni tokom postupka i to izveštaja UKP Odeljenja za uviđajno-operativne poslove broj D-7395/18 od 03.10.2018. godine i iskaza svedoka AA, policijskog službenika datog na glavnom pretresu dana 21.06.2024. godine, a koji dokazi su po braniocu od odlučnog značaja za utvrđivanje identiteta lica koje je kritičnom prilikom oštećenom nanelo ubod nožem, kao i da obrazloži zbog čega prihvata ili ne prihvata ove dokaze.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima u ovom delu ukazuje na povredu odredbe člana 419. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 16. ZKP, isticanjem da kako u konkretnom slučaju nije na nesumnjiv način utvrđen identitet izvršioca predmetnog krivičnog dela, to je sud shodno načelu in dubio pro reo trebalo da reši u korist okrivljenog, a branilac dalje ističe i da sud nije izvršio zakonitu i nepristrasnu ocenu svih izvedenih dokaza, već je potpuno zanemario dokaze koji su išli u korist okrivljenog. Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 428. stav 8. ZKP, citirajući zakonski tekst iste. Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza od strane suda, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i ističući da sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni Luka Đorđević kritičnom prilikom zadao ubod nožem oštećenom, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim nižestepenim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 16, člana 428. stav 8. i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Đorđevića - advokata Željka Sankovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković