U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Jasike, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-114/24 od 17.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-1/25 od 20.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.07.2025. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Jasike, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-114/24 od 17.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-1/25 od 20.02.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-114/24 od 17.10.2024. godine usvojena je žalba OJT Stara Pazova i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-98/23 od 16.01.2024. godine preinačena, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 63. KZ odlučeno je da ukoliko dođe do opoziva uslovne osude okrivljenom će se u izrečenu kaznu zatvora uračunati i vreme provedeno u pritvoru od 21.06.2017. godine do 30.06.2017. godine. Odlučeno je imovinskopravnom zahtevu oštećene i troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3-1/25 od 20.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-114/24 od 17.10.2024. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Jasika označio je da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3- 1/25 od 20.02.2025. godine u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizlazi da se istim pobija i presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-114/24 od 17.10.2024. godine, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači drugostepenu i trećestepenu presudu i potvrdi prvostepenu kojom je okrivljeni oslobođen odgovornosti ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava iskaz oštećene BB koji je zamolnim putem dat pred radnicima policije u Francuskoj. Nezakonitost označenog dokaza branilac obrazlaže navodima da je isti pribavljen protivno odredbi člana 357. ZKP imajući u vidu da je oštećena ispitana od strane policije i suprotno odredbi člana 91. – 101. ZKP jer nije upozorena na prava i dužnosti kao svedoka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a sud trećeg stepena je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 2, stav sedam i strani 3, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, označava i obrazlaže i povrede zakona iz člana 357, 91. – 101, 406, 438. stav 2. tačka 2), 355. stav 2. i 460. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 357, 91. – 101, 406, 438. stav 2. tačka 2), 355. stav 2. i 460. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je pobijanim presudama povređeno pravo na odbranu garantovano članom 33. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković