Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 575/23 od 07.11.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog Aleksandra Milojevića i njegovog branioca i branilaca okrivljenih AA i BB preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu K 14/23 od 21.07.2023. godine, u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljenog Aleksandra Milojevića, a u pogledu odluke o kazni – načina izvršenja kazne prema okrivljenima AA i BB, pa su okrivljeni Aleksandar Milojević, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi 30. Krivičnog zakonika, a okrivljeni AA i BB, zbog po jednog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osuđeni - i to okrivljeni Aleksandar Milojević na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrane napuštanja stana, a okrivljeni AA i BB, na kazne zatvora u trajanju od po 3 (tri) meseca, koje će se izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, bez primene elektronskog nadzora, koje ne smeju napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što ako okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u ostalom delu žalbe branioca okrivljenog Aleksandra Milojevića i njegovog branioca i branilaca okrivljenih AA i BB, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Aleksandra Milojevića, advokat Goran Petronijević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz isticanje da se radi o pitanju koje je od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava. Predložio je da bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Milojevića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da su snimci sigurnosnih kamera pribavljeni suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, jer je reč o uređajima za automatsku obradu podataka koji se mogu pretresati samo na osnovu naredbe suda. Obzirom da u spisima predmeta ne postoji naredba VJT na osnovu koje su ovi snimci izuzeti, niti eventualno zapisnik ili službena beleška da je neko od ovlašćenih lica u objektima, iz kojih su snimci preuzeti, iste dobrovoljno predao policiji ili tužilaštvu, to su navedeni dokazi, prema stavu branioca, nezakoniti po načinu pribavljanja.

Prema odredbi člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Odredbom člana 287. ZKP propisano je da ako policija u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju o tome će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca, a stavom 2. iste odredbe propisano je da dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korišćeni u daljem toku krivičnog postupka, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ovim zakonikom.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP propisano je da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica.

Iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćeni policijski službenici, shodno svojim ovlašćenjima iz člana 286. ZKP, prikupili snimke izuzete sa sigurnosnih kamera, na koje kao nezakonite dokaze ukazuje branilac i isti su dopisima Ku 1259/21 od 12.12.2021. godine i 16.12.2021. godine, u skladu sa odredbom člana 287. stav 1. ZKP, dostavljeni javnom tužiocu, zajedno sa krivičnom prijavom, kao i da je sud na glavnom pretresu izvršio uvid u te video snimke i iste izveo kao dokaz, u skladu sa odredbom člana 405. stav 1. i 2. ZKP.

S obzirom na prethodno izneto, Vrhovni sud nalazi da odredba člana 152. stav 3. ZKP u konkretnom slučaju nije, niti je mogla biti povređena, jer se ta odredba odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, dok sigurnosne kamere čija je funkcija memorisanje video zapisa, a koje su postavljene kao vid opštih bezbedonosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, od strane držalaca prostorija, odnosno u objektima u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga, suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju uređaje za automatsku obradu podataka, niti opremu na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, u smislu člana 152. stav 3. ZKP, za čije je pretresanje neophodna naredba suda. Ovo imajući u vidu da su u konkretnom slučaju korišćeni samo video zapisi sa nadzornih kamera, koji nisu obrađeni na način na koji bi predstavljao automatsku obradu podataka, koja podrazumeva operacije koje se delimično ili u potpunosti obavljaju automatski: unošenje podataka, obrada tih podataka pomoću logičkih i/ili aritmetičkih operacija, unošenje izmena, njihovo brisanje, pronalaženje ili difuzija, kako je definisano odredbom člana 2. Zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka koja definicija ne obuhvata snimke sa sigurnosnih kamera.

Kako, shodno navedenom, pregled video snimaka sigurnosnih kamera ne predstavlja pretresanje u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP, to po oceni Vrhovnog suda, predmetni snimci sa video zapisom koji su izuzeti sa sigurnosnih kamera od strane policijskih službenika, u skladu sa njihovim ovlašćenjima koja imaju u predistražnom postupku, ni sami po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredabama Zakonika o krivičnom postupku.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem pravnosnažnih presuda na tim dokazima, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim, o čemu se, odgovarajući na navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude na isti način izjasnio i Apelacioni sud u Kragujevcu u obrazloženju presude Kž1 575/23 od 07.11.2023. godine na strani 7., u trećem pasusu.

Pored ovoga branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok ostali navodi, kojima branilac iznosi sopstveno mišljenje u pogledu autentičnosti snimaka i namere okrivljenog da oštećenog liši života, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP. Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda odredbe člana 440. ZKP, ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić