Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 363/18 od 22.05.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog Marka Milovanov, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.56/17 od 05.01.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Milovanov - advokat Dragan Ivanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, te povreda odredaba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K.56/17 od 05.01.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 363/18 od 22.05.2018. godine tako što će okrivljenog Marka Milovanov osloboditi od optužbe ili da ukine u celini navedene presude i predmet vrati na ponovnu odluku, te da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K.56/17 od 05.01.2018. godine odloži do odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao i da u skladu sa odredbom člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, branilac okrivljenog Marka Milovanov u podnetom zahtevu ističe da pobijanom pravnosnažnom presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, iz razloga jer je sud u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne presude izostavio brojne lake telesne povrede konstatovane kod pokojnog AA, a koje povrede su sadržane u činjeničnom opisu krivičnog dela u optužnici Višeg javnog tužioca u Novom Sadu KTI.69/15 od 24.02.2017. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud nije uopšte doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanom pravnosnažnom presudom je u potpunosti rešen predmet optužbe, imajući u vidu da između pobijane pravnosnažne presude i optužbe postoji činjenični identitet i to kako subjektivni identitet (identitet okrivljenog), tako i objektivni identitet (identitet dela). Naime, u konkretnom slučaju je pravnosnažnom presudom odlučeno o svim tačkama optužbe, a izostavljanjem iz činjeničnog opisa krivičnog dela, utvrđenog u izreci prvostepene presude, činjeničnih navoda kojima se okrivljenom stavljaju na teret i druge telesne povrede nanete pokojnom oštećenom AA, a za koje je sud našao da nije pouzdano dokazano da je ove telesne povrede pokojnom oštećenom naneo isključivo okrivljeni, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP (kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog). Ovo imajući u vidu da je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akta javnog tužioca i da ga upodobljava sa utvrđenim činjeničnim stanjem, ukoliko pri tome ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, kao u konkretnom slučaju krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, pri čemu je navedena izmena izvršena u korist okrivljenog.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima koji su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta i to pre svega na zapisniku o saslušanju okrivljenog Marka Milovanov pred policijom dana 22.05.2015. godine, obzirom da je isti sačinjen protivno odredbama člana 235. stav 3. i 10. ZKP, jer okrivljeni nije potpisao svih šest listova zapisnika, već samo na poslednjoj strani zapisnika stoji potpis okrivljenog, a osim toga zapisnik na poslednjoj strani nisu potpisali zapisničar i ovlašćeno službeno lice, što po stavu branioca dovodi u sumnju njegovu verodostojnost.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer zapisnik o saslušanju okrivljenog Marka Milovanov sastavljen pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU Novi Sad dana 22.05.2015. godine predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istome se može zasnivati presuda, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je ova dokazna radnja (saslušanje okrivljenog) preduzeta u skladu sa odredbama članova 68, 85. i 86. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenog i sastavljanja zapisnika o tome („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine), a koje odredbe se odnose na ovu radnju dokazivanja. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni zapisnik sastavljen u prisustvu izabranog branioca okrivljenog - advokata Stevice Milosavljevića i javnog tužioca, da je okrivljeni na osnovu člana 68. ZKP poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan ništa da izjavi, da može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznese svoju odbranu i prizna ili ne prizna krivicu, saopšteno mu je delo koje mu se stavlja na teret, te da je, nakon omogućenog poverljivog razgovora sa braniocem, okrivljeni izjavio da će dati svoj iskaz, a posle davanja iskaza i upozorenja u smislu člana 235. stav 1. ZKP da ima pravo da pročita zapisnik ili da zahteva da mu se isti pročita, okrivljeni je, nakon glasnog čitanja zapisnika, potpisao poslednju stranu zapisnika, kao i njegov izabrani branilac, a primedbi na postupanje policije nije bilo, pri čemu je navedeni zapisnik potpisan i od strane javnog tužioca, ovlašćenog službenog lica i zapisničara.

Imajući u vidu da su poslednju stranu navedenog zapisnika, pored okrivljenog, potpisala sva lica koja su prisustvovala dokaznoj radnji saslušanja okrivljenog i to javni tužilac, branilac okrivljenog, ovlašćeno službeno lice PU Novi Sad koje je preduzelo dokaznu radnju i zapisničar, to su netačni navodi branioca okrivljenog da je isti sačinjen protivno odredbi člana 235. stav 10. ZKP.

Dalje, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Marko Milovanov na zapisniku o njegovom saslušanju sastavljenom pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu dana 23.05.2015. godine pod brojem KTI.69/15, a kom saslušanju je prisustvovao isti branilac okrivljenog, nakon što je poučen o svojim pravima u krivičnom postupku i omogućeno mu obavljanje poverljivog razgovora sa braniocem, te mu saopšteno delo koje mu se stavlja na teret, izjavio u neometanom izlaganju da je on već dao svoju odbranu povodom kritičnog događaja u PU Novi Sad dana 22.05.2015. godine i da on kod te odbrane ostaje, s tim što želi u jednom delu da nešto izmeni i doda (strana 3 navedenog zapisnika), a koji zapisnik su uredno potpisali okrivljeni, njegov branilac, javni tužilac i zapisničar, to je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sam okrivljeni potvrdio autentičnost, odnosno verodostojnost zapisnika o njegovom saslušanju sastavljenog pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU Novi Sad dana 22.05.2015. godine i njegove odbrane date na tom zapisniku, a u kojoj je priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.

Stoji činjenica da okrivljeni Marko Milovanov nije u skladu sa odredbom člana 235. stav 3. ZKP, nakon saslušanja u policiji dana 22.05.2015. godine i sastavljanja zapisnika o tome, potpisao svaki list navedenog zapisnika, već samo njegovu poslednju stranu, a do čega je došlo usled nestručnog i nesavesnog rada ovlašćenih službenih lica policije, međutim ta činjenica, po nalaženju ovoga suda, ne čini ovaj dokaz a priori nezakonitim u sadržinskom smislu i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Ovo sa razloga jer odredbom člana 235. stav 3. ZKP nije izričito propisano da ako saslušano lice ne potpiše svaki list zapisnika sastavljenog o njegovom saslušanju da se na tom dokazu ne može zasnivati sudska odluka, dakle reč je o povredi relativnog karaktera, tako da nepotpisivanje svih listova zapisnika od strane okrivljenog nema za posledicu uvek nezakonitost dokaza, već je sud ovlašćen da u toku postupka ceni zakonitost tog dokaza, odnosno da li je povreda odredbe člana 235. stav 3. ZKP takvog značaja da taj dokaz treba izdvojiti iz spisa predmeta, a što je sud u konkretnom slučaju učinio i ocenio da je navedeni zapisnik zakonit i da ga ne treba izdvojiti iz spisa.

Dakle, kako se, po oceni ovoga suda, zapisnik o saslušanju okrivljenog Marka Milovanov sastavljen pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU Novi Sad dana 22.05.2015. godine smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, a samim tim zakonitim se smatra i odbrana okrivljenog Marka Milovanov data na tom zapisniku, to su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da nezakonit dokaz predstavlja sudsko-medicinsko veštačenje u pogledu mehanizma nastalih teških telesnih povreda kod pokojnog AA, jer su se veštaci u svom nalazu i mišljenju pozivali na iskaz okrivljenog dat pred policijom na zapisniku od 22.05.2015. godine, a koji po stavu branioca predstavlja nezakonit dokaz.

Pored toga, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da se pobijane presude nisu mogle zasnovati na iskazima policijskih službenika DD i ĐĐ, koji su kao ovlašćena službena lica učestvovali u sačinjavanju spornog zapisnika, jer su se oni u svojim iskazima, između ostalog, izjašnjavali i o tome šta im je okrivljeni rekao u predistražnom postupku i na koji način je davao svoju izjavu, a čije iskaze je sud u potpunosti prihvatio.

Stoji navod branioca okrivljenog da se delovi iskaza svedoka DD i ĐĐ, policijskih službenika PU Novi Sad, datih na zapisniku o glavnom pretresu održanom dana 03.01.2018. godine, ne mogu izvesti i koristiti kao dokaz u krivičnom postupku i da se na istima ne može zasnivati presuda. Ovo sa razloga jer dokazna radnja ispitivanja svedoka nije sprovedena u svemu u skladu sa odredbama ZKP, obzirom da su se ovi policijski službenici prilikom ispitivanja u svojstvu svedoka izjašnjavali ne samo na okolnosti koje se tiču njihovog postupanja kao službenih lica i okolnosti sačinjavanja zapisnika o saslušanju okrivljenog u policiji dana 22.05.2015. godine, već su se izjašnjavali i na okolnosti sadržine date odbrane okrivljenog Marka Milovanov, a svedok DD se izjašnjavao i o onome šta mu je okrivljeni u neformalnom razgovoru saopštio kao policijskom službeniku o kritičnom događaju, tako da, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u tom delu iskazi ovih svedoka predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se ne može zasnivati presuda.

Međutim, kako je sud, u konkretnom slučaju, iz iskaza svedoka DD i ĐĐ, koji su u svojstvu ovlašćenog službenog lica, odnosno zapisničara, učestvovali prilikom sačinjavanja zapisnika o saslušanju okrivljenog od 22.05.2015. godine, utvrđivao samo činjenice koje se tiču okolnosti sačinjavanja ovog zapisnika, te nikakve druge činjenice iz njihovih iskaza nije utvrđivao, niti je na njima zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, pri čemu je sam okrivljeni Marko Milovanov potvrdio verodostojnost navedenog zapisnika od 22.05.2015. godine u svojoj odbrani datoj na zapisniku sastavljenom pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu dana 23.05.2015. godine, te kako je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze očigledno da bi i bez iskaza ovih svedoka bila donesena ista presuda u odnosu na okrivljenog, to se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povreda postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane pravnosnažne presude.

Nadalje, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud pogrešno pravno kvalifikovao predmetno krivično delo, obzirom da po stavu branioca iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, a ne krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim i to ne samo radnja izvršenja i nastala posledica koja se ogleda u brojnim povredama - lakim i jednoj teškoj, već je i umišljaj okrivljenog usmeren na izvršenje tog krivičnog dela.

Suprotno iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni Marko Milovanov lišio života oštećenog AA, tako što mu je prišao dok je isti ležao pored puta na zemlji i zadao mu jedan udarac u predelu glave autodizalicom, znajući da se u tom delu tela nalaze vitalni organi, nanevši mu time kvalifikovane teške telesne povrede opasne po život koje predstavljaju neposredni uzrok smrti oštećenog, usled kojih zadobijenih povreda je oštećeni preminuo u prostorijama Doma zdravlja u Bačkoj Palanci, a u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Marka Milovanov stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci presude proizilazi i radnja izvršenja krivičnog dela koja se sastoji u lišavanju života oštećenog i posledica krivičnog dela koja se ogleda u nastupanju smrti oštećenog, a usled preduzete radnje okrivljenog - zadavanja oštećenom udarca u predelu glave autodizalicom, pri čemu je u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci prvostepene presude opisano da je okrivljeni krivično delo učinio sa direktnim umišljajem, obzirom da je jasno navedeno da je okrivljeni bio svestan da čini krivično delo i da hoće njegovo izvršenje, a osim toga umišljaj okrivljenog u konkretnom slučaju proizilazi i iz objektivnih činjenica opisanih u izreci presude. Kako je, u konkretnom slučaju, sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, to se stoga, po nalaženju ovoga suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Milovanov u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, s tim što obrazlažući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, branilac ne ukazuje u čemu je konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, već suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da je izreka prvostepene presude protivrečna kako sama sebi, tako i datim razlozima, a vezano za psihički odnos okrivljenog prema smrtnoj posledici dela, te da nižestepeni sudovi u obrazloženju pobijanih presuda nisu dali razloge o volji okrivljenog i njegovom htenju da izvrši krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, kao i da nisu dali jasne i detaljne razloge na osnovu čega su došli do zaključka da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa direktnim umišljajem, odnosno da je svesno i voljno hteo da liši života pokojnog oštećenog, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu prava okrivljenog na pravnu sigurnost i na obrazloženu sudsku odluku kao sastavni deo prava na pravično suđenje koje je zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je drugostepeni sud u konkretnom slučaju različito postupio u odnosu na raniji predmet sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, kao i da u svojoj odluci nije jasno i argumentovano ocenio žalbene navode odbrane.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Milovanov - advokata Dragana Ivanovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić