U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ružice Dugošija, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo I-81 K 562/2023 od 20.12.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-108/25 od 18.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.07.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ružice Dugošija, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo I-81 K 562/2023 od 20.12.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-108/25 od 18.03.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo I-81 K 562/2023 od 20.12.2024. godine okrivljeni AA, pored ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-108/25 od 18.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB, AA i VV i presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo I-81 K 562/2023 od 20.12.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Ružica Dugošija u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. Stavljen je i zahtev za naknadu troškova postupka na ime zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava iskaz oštećene GG od 15.11.2018. godine dat pred OJT u Požarevcu. Naime, javni tužilac na saslušanje oštećene nije pozvao ni okrivljene ni branioce, zbog čega je preduzimanje te dokazne radnje – ispitivanje svedoka oštećene protivno odredbi člana 300. stav 1. ZKP. U vezi sa iznetim, branilac ističe i da je nalaz i mišljenje veštaka nezakonit dokaz, obzirom da je ukupna vrednost oduzetih stvari data na osnovu nezakonitog dokaza - iskaza oštećene.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 4, stav četiri, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje. Ujedno, a imajući u vidu navedeno, nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 03.09.2021. godine ne predstavlja nezakonit dokaz kao „plod otrovnog drveta“.

Pored iznetog, ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz označava i iskaz policajca DD koji je podneo krivičnu prijavu i koga je sud saslušao na okolnost sadržine obaveštenja koje je dobio u neformalnom razgovoru sa okrivljenima i u vezi navedenog događaja. Navedeni dokaz, po stavu odbrane, je nezakonit iz razloga što se navedeni svedok prilikom ispitivanja izjašnjavao ne samo na okolnosti svojih neposrednih opažanja, već i na okolnost identifikacije i tumačenja traga pronađenog na licu mesta.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 5, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz označava i iskaz saokrivljenog BB dat u policiji u prisustvu branioca i u OJT-u. Nezakonitost navedenog iskaza branilac vidi u činjenici da se saokrivljeni BB na glavnom pretresu branio ćutanjem, pa je sud pročitao njegov iskaz dat pred policijom i OJT, a da okrivljeni AA i njegov branilac nisu bili obavešteni o saslušanju saokrivljenog BB ni u policiji ni kod OJT, pa kako je saokrivljeni BB teretio okrivljenog AA, okrivljeni AA nije mogao da koristi svoje pravo da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete, da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist i postavlja pitanja saokrivljenom BB lično ili preko branioca i da pobija njegovu verodostojnost jer okrivljeni AA nije bio obavešten o izvođenju te procesne radnje.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog sačinjenog dana 26.04.2016. godine proizlazi da je osumnjičeni BB, čije je saslušanje je, u smislu člana 289. stav 3. ZKP javni tužilac poverio policiji, poučen o pravima u postupku u skladu sa članom 11. i 68. ZKP, što je konstatovano u zapisniku, da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac, advokat Zoran Vukojević, da su, prema navodima zapisnika, osumnjičeni i branilac obavili poverljiv razgovor u trajanju od 20 minuta koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem, nakon čega se osumnjičeni izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja. Osumnjičeni je na zapisniku izneo odbranu i izjasnio se da nema primedbi na rad policije, nakon čitanja zapisnika potpisao zapisnik bez ikakvih primedbi kao i njegov branilac advokat Zoran Vukojević. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud ocenjuje da je zapisnik o saslušanju okrivljenog u PU Požarevac PS Kučevo od 26.04.2016. godine zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po formi, odnosno isti nije ni sam po sebi ni po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP jer je sproveden u svemu u skladu sa članom 289. stav 3. ZKP.

Kada je u pitanju iskaz saokrivljenog BB dat pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu na zapisnik Kt br. 377/16 od 14.02.2019. godine, Vrhovni sud nalazi da je navedeni zapisnik zakonit dokaz.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je 14.02.2019. godine BB saslušan pred OJT u svojstu okrivljenog, u prisustvu branica.

Odredbom člana 300. ZKP u stavu 1. propisano je da javni tužilac je dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje sasušanju osumnjičenog odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 300. stav 1. ZKP nije bilo uslova za primenu iste, jer je 14.02.2019. godine u svojstvu okrivljenog saslušan BB, a ne u svojstvu svedoka ili veštaka.

Nezakonitost saslušanja osumnjičenog BB u PU Požarevac PS Kučevo dana 26.04.2016. godine branilac okrivljenog vidi i u činjenici da je isti saslušan dana 26.04.2016. godine, kao osumnjičeni, da u tom trenutku još nije bila podneta krivična prijava, a da je osnovno pravilo da se okrivljenom pre saslušanja pročita krivična prijava.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je krivična prijava podneta dana 20.04.2016. godine u PS Kučevo i to od strane ĐĐ koji je navedenog dana ovlašćenim službenim licima PS Kučevo prijavio da je od strane NN lica izvršena provala porodične kuće u selu ..., opština Kučevo, vlasništvo oštećene GG, a da je dana 26.04.2016. godine saslušan u svojstvu osumnjičenog BB od strane ovlašćenih službenih lica PS Kučevo.

Shodno svemu navedenom u potpunosti su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u preostalom delu branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da je potvrda o oduzetim predmetima – mobilnim telefonima od AA nezakonit dokaz, jer je oštećena na glavnom pretresu 20.12.2024. godine izričito više puta navela da oduzeti mobilni telefon od AA na preklop „LG“ sa oštećenjem u predelu bravice baterije nije njen telefon, osporavajući sadržinu navedene potvrde, odnosno osporavajući činjenicu da je predmet koji je oduzet od okrivljenog predmet čiji je vlasnik oštećena. U vezi sa iznetim branilac iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećene, svedoka DD, kao i ostalih izvedenih dokaza.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a koje povrede zakona su, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoje označene povrede zakona.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković