Na osnovu odredbe člana 84. u vezi člana 78. Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara uzdravstvenoj ustanovi koja će se sprovesti u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, koja će se primenjivati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora, s tim što se vreme provedeno u ustanovi na lečenju uračunava u izrečenu kaznu zatvora.

Na osnovu odredbe člana 78. u vezi sa članom 89a Krivičnog zakonika prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije pa je okrivljenoj zabranjeno dalje uznemiravanje oštećenog BB, u trajanju od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru odnosno u ustanovi za lečenje, ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Na osnovu odredbe člana 89a stav 3. Krivičnog zakonika izrečena mera može se ukinuti pre isteka vremena za koje je određena, ako prestanu razlozi zboh kojih je određena.

Istom presudom okrivljena je obavezana da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 44.239,81 dinara, nastale pred OJT u Zrenjaninu, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i troškove na ime angažovanja branioca po službenoj dužnosti, koji su nastali pred sudom i OJT u Zrenjaninu, a o kojima će biti odlučeno posebnim rešenjem, dok je na osnovu odredbe člana 264. stav 4. ZKP, okrivljena oslobođena plaćanja troškova sudskog paušala.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 120/26 od 20.04.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Nina Rakić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev i preinači pobijane presude u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i okrivljenu oslobodi obaveze naknade troškova krivičnog postupka i dosudi joj iznos od 60.000,00 dinara na ime nagrade za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, međutim iz sadržine zahteva proizilazi da istim ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 74, 76. i 77. ZKP, navodeći da je okrivljena, zbog svog zdravstvenog i materijalnog stanja, morala biti oslobođena obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, uključujući i troškove branioca po službenoj dužnosti, koji joj je bio postavljen jer nije bila u mogućnosti da snosi troškove svoje odbrane.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne odluke u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog, odnosno njegovog branioca podnetog zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jeste ocena da li su tom odlukom pravilno primenjene odredbe zakona kojim je uređena obaveza okrivljenog da naknadi troškove krivičnog postupka odnosno da li su postojali zakonski uslovi za njegovo oslobađanje od te obaveze.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenoj AA, branilac po službenoj dužnosti, advokat Nina Rakić postavljena rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kppd 2/26 od 04.01.2026. godine, zbog postojanja razloga za obaveznu odbranu iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, s obzirom na to da joj je u toku postupka bio određen pritvor.

Stoga se na konkretan slučaj ne može primeniti odredba člana 77. ZKP, koja uređuje mogućnost postavljanja branioca okrivljenom koji prema svom imovnom stanju, ne može da snosi troškove odbrane, čak i kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu. Reč je o zakonskoj mogućnosti, a ne obavezi suda, čija primena zavisi od ispunjenosti zakonom propisanih uslova i ocene suda u svakom konkretnom slučaju. Kako okrivljenoj AA, branilac nije postavljen po tom osnovu, već usled postojanja zakonskih razloga za obaveznu odbranu, to se neosnovano, pozivanjem u zahtevu, na pogrešnu primenu odredbe člana 77. ZKP, ukazuje da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za oslobađanje okrivljene obaveze naknade troškova krivičnog postupka, koji uključuje i troškove postavljenog branioca po službenoj dužnosti.

Sa navedenim u vezi, a imajući u vidu da je okrivljena pobijanom pravnosnažnom presudom oglašena krivom, što isključuje mogućnost primene odredbe člana 265. stav 1. ZKP, kojom su propisani slučajevi kada troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, te kako je oslobađanje od dužnosti naknade troškova postupka iz člana 264. stav 4. ZKP, takođe prepušteno oceni suda i ne predstavlja njegovu obavezu, to Vrhovni sud nalazi da, time što je okrivljena pravnosnažnom presudom, obavezana na plaćanje troškova krivičnog postupka, nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, kako je to pravilno našao i drugostepeni sud,

S obzirom na to, da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene AA, nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenu ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanih prava iz člana 33. stav 3. Ustava RS.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud, je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković