Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Zlatku Milosavljeviću u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Zaječaru K 207/20 od 19.11.2020. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ i na osnovu člana 192. stav 2. u vezi člana 58. stav 1. KZ oslobođen od kazne. Prema obrazloženju navedene presude, na strani okrivljenog postojao je opravdan razlog za nedavanje izdržavanja u smislu člana 195. stav 2. KZ obzirom da između njegove bivše supruge i njega nije postojala dobra komunikacija. Bivša supruga okrivljenog, kao zakonska zastupnica maloletnog BB, nije podigla novac koji je okrivljeni uplatio na ime obaveze izdržavanja iz kog razloga prvostepeni sud zaključuje da na strani okrivljenog stoje opravdani razlozi zbog kojih u periodu od 27.10.2016. godine do 28.02.2018. godine nije davao izdržavanje na način i u rokovima određenim u presudi Opštinskog suda u Boljevcu P 374/08 od 02.03.2009. godine, odnosno presudi Osnovnog suda u Zaječaru P2 72/15 od 27.10.2016. godine.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 92/20 od 16.07.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru Kt 552/17 od 06.01.2021. godine i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zlatka Milosavljevića, a presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 207/20 od 19.11.2020. godine potvrđena. U obrazloženju navedene presude Viši sud u Zaječaru zaključuje da je prvostepeni sud na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, okrivljenog AA oglasio krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ. Prema daljim navodima, okrivljeni je u skladu sa članom 195. stav 2. KZ u vezi člana 58. stav 2. KZ oslobođen od kazne pa stoga Viši sud u Zaječaru ocenjuje kao neosnovane žalbene navode branioca okrivljenog da sud okrivljenog treba da oslobodi plaćanja troškova krivičnog postupka i dodaje da okrivljeni nije oslobođen od optužbe da bi bio oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izneti navodi pobijanih pravnosnažnih presuda ne mogu se prihvatiti iz sledećih razloga:

Odredbom člana 195. stav 1. KZ propisano je da će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine, kazniti onaj ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno, dok je u stavu 2. istog člana propisano da se učinilac dela iz stava 1. ovog člana neće kazniti, ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje.

Odredbom člana 112. tačka 29) KZ propisano je da izraz „neće se kazniti“ znači da u tom slučaju nema krivičnog dela.

Odredbom člana 14. stav 2. KZ propisano je da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi i stanja u spisima predmeta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravnosnažnom presudom prvostepenog suda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i da je istu povredu učinio i drugostepeni sud kada je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Naime, ukoliko sud nađe da okrivljeni za krivično delo iz člana 195. stav 1. KZ, iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje, u smislu stava 2. istog člana, dužan je da postupi u skladu sa odredbom člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo. Ovo iz razloga što je odredbom člana 195. stav 2. KZ jasno propisan poseban osnov isključenja protivpravnosti pa tako neće postojati krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ ukoliko okrivljeni iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje, na šta upućuju i odredba člana 14. stav 2. KZ i člana 112. tačka 29) KZ.

Prema tome, kako je prvostepeni sud zaključio da je okrivljeni AA imao opravdane razloge zbog kojih nije davao izdržavanje svom detetu u smislu člana 195. stav 2. KZ to je u konkretnom slučaju bio dužan da postupi u skladu sa odredbom člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP.

Postupajući na suprotan način, odnosno primenjujući odredbu člana 195. stav 2. KZ u vezi člana 58. stav 1. KZ, koja se u konkretnom slučaju ne može primeniti, a na osnovu kojih je oslobodio od kazne okrivljenog AA, prvostepeni sud je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju povredu nije otklonio drugostepeni sud u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na navedenu povredu krivičnog zakona u žalbi ukazivao branilac okrivljenog AA.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 744/21 od 13.07.2021. godine i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Zaječaru K 207/20 od 19.11.2020. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 56/21 od 26.03.2021. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih povreda istaknutih u zahtevu Republičkog javnog tužioca.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, vodeći pri tome računa o načelu zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić