Istom presudom je okrivljena obavezana da naknadi troškove krivičnog postupka privatnoj tužilji, o čijoj visini će biti doneto posebno rešenje u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP, a privatna tužilja BB je na osnovu člana 258. stav 3. ZKP, upućena da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 87/24 od 28.02.2025. godine odbijena je žalba branioca okrivljene AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva podneo je branilac okrivljene AA, advokat Saša Miletić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i dopunu, ukine pobijanu drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje kako bi se izveo dokaz ispitivanjem maloletne VV uz prisustvo Centra za socijalni rad i psihologa, kao i da se iz spisa predmeta izdvoje nezakoniti dokazi i odredi novo veštačenje i ispita svedok uz prisustvo stručnog savetnika.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva podneti, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, a dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti je nedozvoljena.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra dr Dragane Krasić.

S tim u vezi branilac ističe da je ovako sačinjen nalaz nezakonit dokaz jer je veštak cenio iskaz svedoka u postupku, maloletne VV, suprotno odredbama člana 113. ZKP, kao i odredbama člana 131. i 132. ZKP i izjašnjavao se o verodostojnosti iskaza ovog svedoka, što je zadatak suda u postupku. Branilac ističe da ukoliko se u toku postupka pojavi sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja znanja i opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, da se u takvoj situaciji može odrediti psihijatrijsko veštačenje svedoka i da nakon toga veštak procenjuje da li kod svedoka postoje duševne smetnje i da li je sposoban da svedoči. Imajući u vidu da je veštak, postupajući po naredbi suda, dala nalaz i mišljenje u okviru koga se izjasnila da je kod maloletne VV prisutna sklonost ka manipulativnom ponašanju, ista je obavila veštačenje suprotno odredbama ZKP.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene AA, advokat Saša Miletić, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Nišu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 87/24 od 28.02.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 3, treći stav i strana 4, prvi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Branilac okrivljenog kao nezakoniti dokaz u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističe i iskaz svedoka maloletne VV, koja je ispitana bez prisustva predstavnika Centra za socijalni rad u Aleksincu, bez prisustva majke kao zakonskog zastupnika i bez prisustva psihologa.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je svedok maloletna VV ispitana na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Aleksincu u predmetu K 52/22 dana 24.11.2022. godine, da su ispitivanju prisustvovali okrivljena AA, majka svedoka maloletne VV, branilac okrivljene, advokat Saša Miletić, privatna tužilja BB, sa punomoćnikom advokatom Anom Đinđić Stanimirović i zakonski zastupnik maloletnog svedoka – otac GG. Prilikom ispitivanja maloletna je upozorena na svoja prava iz člana 93., 94. i 95. ZKP.

Vrhovni sud nalazi da je ispitivanje maloletne VV na glavnom pretresu, obavljeno u svemu u skladu sa odredbama članova 93., 94. i 95. ZKP koje se odnose na ispitivanje svedoka koji mogu biti oslobođeni od dužnosti svedočenja ili isključeni, kao i uz upozorenja iz člana 95. ZKP i da su pitanja maloletnom svedoku postavljana preko organa postupka, na koji način je u svemu postupljeno po odredbama zakona.

U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba o zaštiti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to člana 150. i 152., s obzirom da maloletna VV u postupku koji je predmet zahteva za zaštitu zakonitosti nije imala svojstvo okrivljene ili oštećene. Međutim, pravilnim postupanjem i primenom odredaba člana 93., 94. i 95. ZKP maloletnom licu je pružena potpuna zaštita u krivičnom postupku na nivou standarda Konvencije UN o pravima deteta.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljene AA.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljene, iako numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, istu obrazlaže navodima da u konkretnoj situaciji nema krivičnog dela jer nije postojala namera omalovažavanja na strani okrivljene. Branilac daje sopstveno viđenje kritičnog događaja, ukazivanjem da nije u pitanju javni nalog putem koga su objavljivani tekstovi i fotografije, pa se ne može raditi o kvalifikovanom obliku ovog dela, da delo nije svršeno dok nije saopšteno drugom licu, što tokom postupka po navodima branioca nije utvrđeno, da se ne zna kada je privatna tužilja saznala za objave na društvenoj mreži, da se objave nisu odnosile na nju, kao i da se ne zna na koga su se tačno objave odnosile, te da fotografija koja je postavljena na društvenoj mreži predstavlja nepoznatu ženu okrenutu leđima, pa se ne može govoriti o uvredljivom karakteru objavljenih reči, na koji način branilac polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i izvodi zaključke suprotne zaključcima iznetim u nižestepenim presudama, čime ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac se u zahtevu opširno bavi analizom utvrđenog činjeničnog stanja, citirajući navode svedoka DD, svedoka ĐĐ, dajući uporednu analizu iskaza, polemišući sa činjenicama preko koje mreže se komunikacija odvijala i da li je sud utvrdio šta je mesindžer preko koga se odvijala komunikacija sa maloletnom VV, te izvodi zaključke suprotne zaključcima i činjeničnim utvrđenjima iznetim u nižestepenim presudama, na koji način branilac ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud odbio dokazne predloge da se sasluša veštak dr Dragana Krasić, kao i druge dokazne predloge odbrane, odnosno ističe povredu odredbe člana 395. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 16. ZKP, 84. ZKP i člana 419. ZKP.

Osim toga, branilac numeriše i povredu odredbe člana 441. stav 3. ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, samo ukoliko je imovinskopravni zahtev dosuđen, te kako je prvostepeni sud oštećenu uputio na parnični postupak radi ostvarivanja imovisnkopravnog zahteva, u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti je u odnosu na ovu povredu nedozvoljen.

Takođe, u dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene ističe povredu odredbe člana 436. stav 4. ZKP, navodima da je drugostepeni sud postupio suprotno ovoj procesnoj odredbi, kao i da prvostepeni sud nije obrazložio svoju odluku o opozivanju rešenja o pozivanju na glavni pretres maloletne VV, čime suštinski ukazuje na povredu odrebe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 16. ZKP, 84. ZKP i člana 419. ZKP, kao i člana 395. ZKP, člana 436. stav 4. ZKP, člana 440. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u navedenom delu, kao i dopunu zahteva ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković