Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe povrede odredbi članova 438. i 439. ZKP, za koje ne opredeljuje konkretne tačke tih odredbi.

Međutim, iz navoda zahteva proizilazi da, branilac osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, navodeći da nije dokazano da je okrivljeni uputio ozbiljne pretnje oštećenima, niti da je kod njih izazvao osećaj straha i uznemirenosti, ukazujući da za to ne postoje materijalni dokazi, već je sud svoju odluku zasnovao isključivo na iskazu oštećenih. U vezi sa tim, branilac svojim navodima nadalje, polemiše sa dokazima izvedenim tokom postupka, posebno sa iskazima oštećenih i osporava pravilnost njihove ocene, te iznosi sopstvenu analizu i ocenu tih dokaza i sopstveno viđenje činjenica koje iz njih proizilaze, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda. Takođe, branilac navodima zahteva iznosi stav da nije razjašnjeno na kom jeziku je komunikacija između okrivljenog i oštećenih vođena, kao ni na koji način je oštećena BB mogla osetiti strah i ugroženost i zbog čega je tokom postupka imala status oštećene.

Po oceni Vrhovnog suda, ovim navodima branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i u svemu potvrđeno drugostepenom presudom i suštinski ukazuje na povredu člana 440. ZKP u vezi člana 16. i 419.ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu ističe da su razlozi pravnosnažne presude nejasni i protivrečni sadržini izvedenih dokaza, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok ostalim navodima zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP, navodeći da je drugostepeni sud imao obavezu da okrivljenog i njegovog branioca obavesti o sednici veća, što je branilac zahtevao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci (član 440. ZKP), niti zbog povrede člana 16, 419. i 447. stav 2. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković