Rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu Kv.br.92/25 od 09.05.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA, advokata Saše Miletića, preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Aleksincu K.br. 120/23 od 08.04.2025. godine, tako što je okrivljena AA, obavezana da privatnoj tužilji BB, na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 378.000,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba odbijena, a prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA, advokat Saša Miletić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i da ukine pobijana rešenja, kao i presude Osnovnog suda u Aleksincu K 120/23 od 15.12.2023. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 87/24 od 28.02.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, kao i da se privatna tužilja obaveže da okrivljenoj naknadi sve troškove krivičnog postupka, taksativno navedene u zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u pogledu povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Odredbom člana 261. stav 1 .ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka. Stavom 2. istog člana tačkom 7) propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju između ostalog i nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove krivičnog postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 264. ZKP propisano je da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP, propisano je da će okrivljeni, oštećeni, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, bez obzira na ishod krivičnog postupka, snositi troškove odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a stavom 2. istog člana je propisano da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snose privatni tužilac i okrivljeni, rešava u odluci o glavnoj stvari.

Po nalaženju Vrhovnog suda u slučaju odlaganja glavnog pretresa, privatna tužilja će snositi troškove krivičnog postupka bez obzira na ishod krivičnog postupka ukoliko je pretres odložen njenom krivicom, ali uz neophodan uslov da se o skrivljenim troškovima u smislu člana 263. stav 2. ZKP, donese posebno rešenje, koje je u ovom krivičnom postupku izostalo, imajući u vidu da u spisima predmeta ne postoji rešenje kojim je odlučeno o krivici privatne tužilje za odlaganje glavnih pretresa, koje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene ističe.

Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je usvojio zahtev punomoćnika privatne tužilje na ime naknade troškova postupka, između ostalog i za zastupanje punomoćnika – advokata na odloženim glavnim pretresima taksativno navedenim u obrazloženju rešenja, na koji način je postupio u skladu sa odredbama ZKP. U situaciji kada nije doneto posebno rešenje da je privatna tužilja skrivila troškove postupka za odložene glavne pretrese, naknada troškova za navedene radnje joj pripada. Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonistosti branioca okrivljene ističe da je prvostepeni sud u pobijanom rešenju trebalo da okrivljenoj prizna kao skrivljene troškove od strane privatne tužilje za tri odložena glavna pretresa na dane 01.09.2022., 18.10.2023. i 24.11.2023. godine i da za navedene radnje umanji iznos naknade koju je dužna da snosi okrivljena.

Na ovakav zaključak, nije od uticaja ni odluka drugostepenog suda koji je uvažavanjem žalbe branioca okrivljene odbio da prizna punomoćniku privatne tužilje naknadu na ime pristupa na neodržane pretrese na dane 01.09.2022., 18.10.2023. i 24.11.2023. godine, budući da je za te pretrese takođe izostalo posebno rešenje.

Takođe, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno obavezao okrivljenu da plati troškove odloženog glavnog pretresa dana 05.05.2022. godine, budući da joj u to vreme nije bila uručena privatna tužba, jer iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljena primila poziv za glavni pretres zakazan za 05.05.2022. godine i obavestila sud da je bolesna, pa je pretres odložen. Imajući navedeno u vidu, shodno Tarifnom broju 3. i 8. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata punomoćniku privatne tužilje pripada naknada za odložen glavni pretres (usled izostanka okrivljene).

Pored toga, branilac okrivljene ističe da je pobijanim odlukama o troškovima krivičnog postupka učinjena povreda zakona jer je primenjena Tarifa o nagradama i naknadama za rad advokata koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, a odluka o troškovima u ovom krivičnom postupku je doneta uz presudu koja je doneta dana 24.11.2022.godine, pa se zbog povratnog dejstva ne može primeniti na radnje preduzete pre stupanja na snagu Tarife, shodno članu 11. Tarifa o nagradama i naknadama za rad advokata koja se primenjuje od 03.06.2023. godine.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili Tarifu o nagradama i naknadama za rad advokata („Sl.glasnik RS“ br.43/2023 od 26.05.2023. godine) koja je stupila na snagu dana 03.06.2023. godine, imajući u vidu da je krivični postupak protiv okrivljene AA okončan donošenjem presude Osnovnog suda u Aleksincu K 120/23 od 15.12.2023. godine, pravnosnažna dana 28.02.2025. godine, dakle nakon stupanja na snagu navedene Tarife, a sve radnje za koje je usvojen zahtev za naknadu troškova postupka su isto tarifirane po novoj i staroj Tarifi, pa su suprotni navodi branioca okrivljene ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Saše Miletića, ukazuje da je pobijanim drugostepenim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer drugostepenim rešenjem nije odlučeno o nagradi branioca na ime sastava žalbe od 30.04.2025. godine izjavljene protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka.

Odredbom člana 267. ZKP propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbama člana 261. do 266. ovog zakonika.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, a shodno citiranoj odredbi člana 267. ZKP, sud pravnog leka prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka, drugostepenim rešenjem odlučuje o onim troškovima koji su sadržani u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka i koji su predmet odlučivanja u prvostepenom postupku, dok će o troškovima koji su nastali kod suda pravnog lek, i to u konkretnom slučaju, o troškovima krivičnog postupka na ime nagrade branioca za sastav žalbe na prvostepeno rešenje o troškovima od 30.04.2025. godine, koje je branilac u izjavljenoj žalbi tražio, sud pravnog leka odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 267. ZKP u vezi odredbi Tarifnog broja 4. stav 2. Advokatske tarife.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih rešenja nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog se bavi činjeničnim utvrđenjima u pogledu nužnosti sastava odgovora na žalbu privatne tužilje, na koji način zapravo ističe povrede odredbe člana 440. ZKP, koja shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković