Na osnovu odredbe člana 86. i 297. stav 5. Krivičnog zakonika okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 5 (pet) godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti, ne uračunava u vreme trajanja izrečene mere.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala isplati novčani iznos od 10.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 1.835,66 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. Takođe, okrivljeni je obavezan da OJT u Zaječaru na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 171.038,03 dinara, u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da maloletnim oštećenima AA i BB, na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 121.500,00 dinara, u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su navedeni maloletni oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 55/24 od 25.04.2024. godine usvajanjem žalbe OJT u Zaječaru, preinačena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 349/23 od 12.12.2023. godine, u delu odluke o kazni, pa su okrivljenom Goranu Miriću, za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim prethodno utvrđene kazne zatvora i to za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, u trajanju od 6 (šest) godina, a za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika, u trajanju od 2 (dve) godine i okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 6 (šest) meseci, koju će izdržati u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, a u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.09.2023. godine do upućivanja na izdržavanje izrečene kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog Gorana Mirića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom pravnog leka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Gorana Mirića, advokat Ana Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede odredbe člana 440. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Mirića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog Gorana Mirića, kao razlog podnošenja zahteva, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim iz sadržine zahteva jasno proizilazi da istaknutu povredu postupka branilac temelji na osporavanju ličnosti i stručnosti sudskih veštaka, a ne na procesnopravnoj valjanosti samih dokaza – veštačenja. Konkretno, osporava se nalaz i mišljenje dr Slaviše Jovanovića, veštaka za oblast medicine, uz tvrdnju da je sud u celosti prihvatio njegov nalaz, iako imenovani veštak nije upisan na listu sudskih veštaka za područje Višeg suda u Zaječaru. Istovremeno se osporava i nalaz saobraćajno tehničkog veštaka Gorana Pujića, koji je svoj nalaz prema navodima odbrane, delimično zasnovao na izjavi dvanaestogodišnjeg svedoka, polemišući pri tome sa metodologijom i osnovom zaključivanja ovog veštaka.

Ovakvi navodi branioca ne ukazuju na nezakonitost dokaza u smislu odredbe člana 16. i 84. ZKP, već predstavljaju činjenično osporavanje ocene predmetnih veštačenja, kao i iskaza oštećenih, koju je dao prvostepeni sud. Time se ne dovodi u pitanje zakonitost dokaza, već se izražava neslaganje sa sudskom ocenom njihove verodostojnosti i dokazne snage, što ne može biti osnov za utvrđivanje postojanja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, već predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, koju branilac i navodi, kao razlog podnošenja predmetnog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Kako iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (član 438. stav 2. tačka 1) ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), što nije zakonski razlozi zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Gorana Mirića, ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković