Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Bele Dimoviča – advokat Viktor Juhas Đurić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi članova 90. i 100. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu u oslobađajuću presudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Bele Dimoviča u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonito pribavljenim dokazima i to na zapisniku o prepoznavanju okrivljenog Bele Dimoviča od strane oštećenog BB koji je sačinjen u PU Subotica dana 14.10.2019. godine pod brojem KU. ../19 i na kriminalističko-tehničkoj dokumentaciji i to fotografijama nastalim prilikom sprovođenja dokazne radnje prepoznavanja lica od strane svedoka oštećenog BB, a koje nezakonite dokaze je sud trebalo da izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika o prepoznavanju lica, branilac ističe da dokazna radnja prepoznavanja lica, o kojoj je sačinjen navedeni zapisnik, nije obavljena na zakonit način u skladu sa odredbama članova 90. i 100. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta i to zapisnika o prepoznavanju lica MUP RS DP PU u Subotici OKP KU. ../19 od 14.10.2019.godine proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog Bele Dimoviča od strane svedoka oštećenog BB, obavljena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ove dokazne radnje („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) i to pre svega u skladu sa odredbama članova 90. i 100. ZKP, a na čiju povredu branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu, a kojim odredbama je propisano na koji način se vrši radnja prepoznavanja lica od strane svedoka. Naime, iz navedenog zapisnika jasno proizilazi da su ovoj dokaznoj radnji izvršenoj u prostorijama PU Subotica prisustvovali javni tužilac, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Bele Dimovića – advokat Brane Krunić i ovlašćena službena lica PU Subotica, da je pre samog prepoznavanja, u obavljenom razgovoru sa oštećenim BB, isti opisao lice za koje postoji osnov sumnje da je izvršilo krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ na njegovu štetu dana 20.09.2019. godine u Subotici, te da je zatim u prostoriju posebno namenjenu za tu svrhu uvedeno petoro lica koja su poređana određenim redosledom, a nakon čega je oštećeni BB sa sigurnošću između 85-90% prepoznao okrivljenog Belu Dimoviča na poziciji broj 3 kao izvršioca predmetnog krivičnog dela, pri čemu prisutna lica nisu imala nikakvih primedbi i navedeni zapisnik je potpisan od strane javnog tužioca, branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, oštećenog, ovlašćenog službenog lica, zapisničara i pet markera za prepoznavanje.

Pored toga, neosnovano se u zahtevu branioca okrivljenog kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika o prepoznavanju lica ističe i da okrivljeni Bela Dimovič nije dobrovoljno učestvovao u prepoznavanju, već je na to bio prinuđen, te da okrivljenom pre prepoznavanja nije od strane ovlašćenih policijskih službenika i javnog tužioca saopšteno da on kao zadržano i osumnjičeno lice ima pravo da uzme branioca po svom izboru, već mu je postavljen branilac po službenoj dužnosti koji okrivljenom tom prilikom nije pružio delotvornu odbranu pošto je bez ikakvih primedbi potpisao zapisnik o prepoznavanju, a okrivljenom je pravo na izabranog branioca saopšteno tek kasnije kada je on i uzeo branioca po svom izboru i to advokata Viktora Juhasa Đurića koji ga je branio od dana 16.10.2019. godine kada je izjavio žalbu na rešenje o određivanju pritvora okrivljenom. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Bela Dimovič u vreme obavljanja dokazne radnje prepoznavanja lica imao branioca po službenoj dužnosti kojeg je prihvatio, a što se vidi iz zapisnika o saslušanju okrivljenog MUP-a RS PU u Subotici OKP KU. ../19 od 14.10.2019. godine, a koje saslušanje je započeto u 10,58 časova nakon obavljenog prepoznavanja, kao i iz zapisnika o saslušanju okrivljenog pred OJT u Subotici sačinjenog dana 15.10.2019. godine pod brojem Kt. ../19, a iz kojih zapisnika proizilazi da su okrivljenom pre davanja iskaza saopštena sva njegova prava iz člana 68. stav 1. KZ (prava okrivljenog) i data mu sva upozorenja, te da se okrivljeni Bela Dimovič, nakon pozivanja da se izjasni o svojim pravima, između ostalog i o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, izričito izjasnio da ne želi da angažuje branioca, već je prihvatio branioca po službenoj dužnosti – advokata Braneta Krunića u čijem prisustvu je i dao iskaz, a koji branilac je prethodno bio prisutan i prilikom obavljenog prepoznavanja, pri čemu okrivljeni prilikom davanja svog iskaza nije istakao da je na bilo koji način bio prinuđen da učestvuje u dokaznoj radnji prepoznavanja lica.

Kada su u pitanju navodi branioca okrivljenog u kojima ističe da prepoznavanje nije trebalo ni sprovoditi iz razloga jer je oštećeni na svega dve sekunde video samo izgled usta izvršioca krivičnog dela i jer je dao opis da je izvršilac imao kacigu na glavi i da mu nije video oči već samo deo lica ispod očiju, a što je po braniocu nedovoljno uočena karakteristika lica, odnosno i ako je prepoznavanje već sprovođeno onda je da bi isto bilo zakonito trebalo da oštećenom tom prilikom budu pokazana lica slična onome što je oštećeni prethodno opisao kao izgled napadača i to tako što bi svih pet lica u liniji za prepoznavanje na glavama imali nešto nalik kacigi za motor i čije se oči i gornji deo glave ne bi videli, istovetni navodi su bili istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog Bele Dimoviča – advokata Viktora Juhasa Đurića izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Senti K.994/20 od 02.03.2021. godine i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu. Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni u svojoj presudi Kž1 341/21 od 10.06.2021. godine ove žalbene navode ocenio neosnovanim, prihatajući razloge prvostepenog suda date na strani 13 prvostepene presude, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Osim toga, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je dokazna radnja prepoznavanja okrivljenog Bele Dimoviča od strane svedoka oštećenog BB nezakonita i iz razloga jer oštećeni u podnetoj krivičnoj prijavi od 21.09.2019. godine nije pružio nikakav opis izgleda lica izvršioca krivičnog dela, već je to učinio tek neposredno pre obavljanja samog prepoznavanja dana 14.10.2019. godine i u svom iskazu datom pred OJT u Subotici dana 31.10.2019. godine.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer kako krivična prijava nije dokaz u krivičnom postupku, već predstavlja samo obaveštenje nadležnom organu o izvršenom krivičnom delu i kako ona može biti samo povod i osnov za pokretanje krivičnog postupka, ali sama po sebi ne služi kao dokaz činjenica koje bi bile relevantne za krivični postupak, to je sledstveno tome za zakonitost dokazne radnje prepoznavanja lica potpuno irelevantan opis napadača dat od strane oštećenog u krivičnoj prijavi.

Dakle, kako je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog Bele Dimoviča od strane svedoka oštećenog BB obavljena na zakonit način, to se stoga i zapisnik koji je sačinjen o preduzetoj radnji prepoznavanja lica smatra zakonitim dokazom i na istome se može zasnivati presuda, pa samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njegovom izdvajanju iz spisa predmeta, tako da se iz svih napred navedenih razloga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu da je navedena dokazna radnja prepoznavanja lica u svemu zakonito obavljena, to su sledstveno tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da nezakonit dokaz predstavlja kriminalističko-tehnička dokumentacija i to fotografije koje su nastale prilikom po stavu branioca nezakonito obavljene dokazne radnje prepoznavanja lica - okrivljenog Bele Dimoviča od strane svedoka oštećenog BB.

Navodima branioca okrivljenog kojima se kao nezakonit dokaz označava deo iskaza oštećenog BB koji je dat pred OJT u Subotici na zapisniku sačinjenom dana 31.10.2019. godine pod brojem Kti. ../19-Kt. ../19, a u kojem delu iskaza oštećeni daje opis jednog od izvršilaca krivičnog dela koga je video kritičnom prilikom i to opis vezan za donji deo brade i karakteristični oblik usta, se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne osporava zakonitost iskaza oštećenog BB, već se zapravo samo osporava verodostojnost i pouzdanost iskaza oštećenog u ovom delu i ocena suda o prihvatljivosti iskaza oštećenog, a u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, iznošenjem sopstvene tvrdnje i ocene branioca da je ovaj deo iskaza oštećenog o izgledu izvršioca krivičnog dela dat isključivo na osnovu njegovih zapažanja do kojih je došao prilikom prepoznavanja okrivljenog Bele Dimoviča dana 14.10.2019. godine koji tada na glavi nije imao kacigu, a ne na osnovu opažanja oštećenog prilikom samog kritičnog događaja u njegovoj kući, pa stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na po njemu nedovoljno obrazložene i nejasne razloge koje je prvostepeni sud dao u svojoj odluci vezano za ocenu kriminalističko-tehničke dokumentacije, obzirom da bi ovi navodi branioca okrivljenog predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bele Dimoviča – advokata Viktora Juhasa Đurića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić