Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Stanojević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepeni sud okrivljenog AA, čak i da je kriv, zbog toga što je okrivljenom BB naneo tešku telesnu povredu, nije mogao da osudi zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, već eventualno zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac suštinski ukazuje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio zakon i da je time na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane.

Suprotno iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni AA teško telesno povredio oštećenog BB, tako što ga je udario motkom u predelu grudnog koša sa leve strane, a zatim ga pogodio komadom drveta dužine jednog metra u predelu kolena desne noge nanevši mu tešku telesnu povredu opisanu u izreci prvostepene presude, proizlazi da se u navedenim radnjama okrivljenog AA stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. KZ, za koje je optužen i pravnosnažnom presudom oglašen krivim. Naime, iz činjeničnog opisa krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude proizlazi radnja izvršenja krivičnog dela koja se sastoji u povređivanju telesnog integriteta oštećenog pri čemu se posledica istog ogleda u nanošenju teške telesne povrede, usled preduzete radnje okrivljenog, uz naznaku da je u činjeničnom opisu označeno da je okrivljeni krivično delo učinio u uračunljivom stanju i sa direktnim umišljajem, s obzirom na to da je navedeno da je okrivljeni bio svestan da čini zabranjeno delo i da hoće njegovo izvršenje.

Kako je u konkretnom slučaju sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom radnji okrivljenog kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, to se, po nalaženju ovoga suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je delo okrivljenog trebalo pravno kvalifikovati kao krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ i u vezi sa tim ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP učinjenu na štetu okrivljenog.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je prvostepeni sud u obrazloženju odluke nesumnjivo utvrdio da je okrivljeni BB započeo napad zajedno sa suprugom VV tako što je upaljenom motornom testerom nasrnuo ka glavi okrivljenog AA koji je braneći svoj život i telo u toku navedenog napada rukama i parčetom drveta koje je našao pored sebe povredio okrivljenog BB, nanevši mu tešku telesnu povredu u vidu preloma šestog rebra, dok je i sam okrivljeni AA štiteći rukama glavu zadobio tešku telesnu povredu u vidu presecanja tetiva velikog opružača palca, što, prema stavu branioca, govori o očiglednoj srazmeri između odbrane i napada, čiji bi ishod, da se okrivljeni AA nije branio, gotovo izvesno bio fatalan. Iz svih okolnosti slučaja, po oceni branioca, proizlazi zaključak da je okrivljeni AA braneći se od ničim izazvanog napada motornom testerom od strane okrivljenog BB postupao u nužnoj odbrani, u smislu člana 19. KZ.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje istovremenog protivpravnog napada oštećenog i odbrane okrivljenog kroz koju je ostvareno biće predmetnog krivičnog dela, a koja je bila neophodno potrebna za odbijanje napada na kojim zaključcima zasniva sopstveno viđenje kritičnog događaja da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani i da stoga delo okrivljenog nije krivično delo, zbog čega branilac, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima presude, kao i da su razlozi obe pobijane presude međusobno protivrečni, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i to da drugostepeni sud nije cenio sve žalbene navode branioca, čime se ističe povreda zakona iz člana 460. ZKP učinjena od strane drugostepenog suda.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić