Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok troškova krivičnog postupka nije bilo.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 222/24 od 04.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Zrenjaninu i žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Konstantin Rankov, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na iskazu svedoka oštećene BB, koja, kao privilegovani svedok, pre ispitivanja na glavnom pretresu nije upozorena na pravo iz člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno na pravo da u predmetnom postupku može da uskrati svedočenje, s obzirom na to da oštećena i okrivljeni i dalje žive u istoj kući, odnosno u „drugoj trajnoj zajednici života“, kako to navodi branilac.

Ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj i drugoj trajnoj zajednici života.

Prema tome, odnos sa okrivljenim iz citirane zakonske odredbe treba da postoji u vreme kada svedok treba da da iskaz.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 25) ZKP propisano je da je „druga trajna zajednica života“ zajednica dva lica koja po trajanju i uzajamnim obavezama ima odlike porodičnog života. U smislu navedene odredbe, za oslobođenje od dužnosti svedočenja po ovom osnovu, potrebno je postojanje zajednice sa okrivljenim koja svojim trajanjem i uzajamnim obavezama ukazuje na odlike porodičnog života.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka pred OJT u Zrenjaninu Kt 848/23 od 26.10.2023. godine proizilazi da je svedok BB pre početka ispitivanja izjavila da joj je okrivljeni suprug i da je upozorena na razloge oslobođenja od dužnosti svedočenja iz člana 94. stav 1. ZKP, ali da se odrekla tog prava i izjavila da želi da svedoči.

Iz zapisnika o glavnom pretresu u predmetu K 612/23, sačinjenim pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu dana 02.04.2024. godine, proizilazi da je svedok BB, pre početka ispitivanja, na pitanje suda da li je u srodstvu sa okrivljenim, izjavila da nije, te da sa njim nije ni u zavadi. Navela je da joj je okrivljeni bivši suprug, a da su se razveli pre oko dva meseca. Tom prilikom je od strane suda upozorena u skladu sa odredbama članova 95. i 96. ZKP. Dodala je da nakon razvoda i dalje žive u zajedničkoj kući, da svako od njih ima svoju sobu, dok ostale prostorije koriste zajednički i da joj okrivljeni povremeno pomaže oko kućnih poslova.

Dakle, kako iz spisa predmeta proizilazi da svedok BB u vreme davanja iskaza na glavnom pretresu dana 02.04.2024. godine nije spadala u kategoriju privilegovanih svedoka u skladu sa odredbom člana 94. stav 1. ZKP, to po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima branioca okrivljenog, sud nije bio dužan da istu shodno navedenoj odredbi upozori na mogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja, zbog čega iskaz svedoka oštećene BB ne predstavlja nezakonit dokaz i sud je na njemu mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu.

Takođe, sama činjenica da su okrivljeni i oštećena nakon razvoda nastavili da žive u istoj kući i koriste zajedničke prostorije, bez postojanja međusobne emotivne, ekonomske i životne povezanosti, ne može se smatrati drugom trajnom zajednicom života u smislu člana 2. stav 1. tačka 25) ZKP, jer takva zajednica po zakonu mora imati odlike porodičnog života, koje u konkretnom slučaju očigledno izostaju.

S obzirom na izneto, a kako iz spisa proizilazi da je svedok oštećena BB prilikom davanja iskaza na glavnom pretresu nije imala status privilegovanog svedoka, a na glavnom pretresu je ispitana u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na ispitivanje svedoka, to navedeni iskaz, predstavlja zakonit dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku, zbog čega je Vrhovni sud, ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored ovoga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ne obrazlažući pravnu prirodu istaknute povrede, već svojim navodima u obrazloženju zahteva polemiše sa iskazima svedoka i osporava činjenična utvrđenja suda u pogledu postojanja bitnih elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim, čime po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP. Takođe, u podnetom zahtevu, kao razlog njegovog podnošenja branilac navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP.

Međutim, Vrhovni sud se u ocenu ovih navoda nije upuštao, jer povrede odredbi članova 439. tačka 4) i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković