Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 15.723,00 dinara, te na ime troškova postupka nastalih pred OJT u Prokuplju iznos od 6.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Prema okrivljenom AA, istom presudom, na osnovu člana 87. Krivičnog zakonika, izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta taksativno navedenih u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 332/21 od 09.06.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Prokuplju i žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Todorović, „zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i člana 16., 22., 25., 54. i 348. Krivičnog zakonika sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenom izrekne uslovnu osudu ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP suštinskim isticanjem da krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim po zakonu nisu krivična dela.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Članom 348. Krivičnog zakonika u stavu 1. propisano je da će se onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, dok je u stavu 2. propisano da ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi eksplozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Članom 235. Krivičnog zakonika propisano je da će se onaj ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, dok je u stavu 2. propisano da će se onaj ko se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, a stavom 3. je propisano da će se kaznom iz stava 2. ovog člana kazniti onaj ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni AA oglašen je krivim da je u neutvrđenom periodu do 03.05.2018. godine, u uračunljivom stanju, sa umišljajem, neovlašćeno nabavio vatreno oružje i municiju, čija nabavka i držanje nije dozvoljeno građanima i nemajući ovlašćenja za trgovinu, nabavio robu u svrhu prodaje čiji je promet zabranjen, na taj način što je protivno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o oružju i municiji nabavio municiju i bez ovlašćenja za trgovinu nabavio robu čiji je promet zabranjen, bliže navedene u izreci presude, koju je oglašavao i prodavao i to poslednji put 27.04.2018. godine preko web adrese www.KupujemProdajem.com i koja je pronađena prilikom pretresa od strane pripadnika Vojne policije VP 3162, pri čemu je bio svestan protivpravnosti dela i hteo njegovo izvršenje.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog, datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koja je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnje izvršenja (...neovlašćeno nabavio vatreno oružje i municiju, čija nabavka i držanje nije dozvoljeno građanima.... i nemajući ovlašćenja za trgovinu, nabavio robu u svrhu prodaje čiji je promet zabranjen... na taj način što je protivno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o oružju i municiji nabavio municiju.... i bez ovlašćenja za trgovinu nabavio robu čiji je promet zabranjen....koju je oglašavao i prodavao...), tako i subjektivna obeležja predmetnih krivičnih dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, usmeren na izvršenje krivičnih dela u pitanju.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom branioca.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi i to u pogledu 92 metka kalibra 9mm R.A.K., polemišući sa vrstom municije i ističući da isti u smislu Zakona o oružju i municiji ne predstavljaju municiju, što predstavlja povredu člana 440. ZKP, te nadalje ukazuje na povrede članova 16., 22., 25., 54. i 348. Krivičnog zakonika, obrazlažući ovo činjeničnim navodima. ali povrede navedenih članova, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, takođe nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                             Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić