Presudom Višeg suda u Vranju 2Kž1 103/18 od 27.03.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, avokata Miroslava Manasijevića, a presuda Osnovnog suda u Vranju K 308/15 od 14.12.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Manasijević, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U vezi sa istaknutom povredom, branilac kao nezakonite dokaze označava: zapisnik o ispitivanju okrivljenog GG, sačinjen dana 04.09.2013. godine pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Vranju i zapisnik o saslušanju osumnjičenog DD, sačinjen dana 03.11.2014. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Vranju, smatrajući da se radi o dokazima „koji su dati“ u drugim krivičnim postupcima vođenim pred Osnovnim sudom u Vranju, i to u predmetima K 256/17 i K 260/17, i koji samim tim nisu mogli biti korišćeni u postupku protiv okrivljenog AA, već su prema stavu branioca, GG i DD, u ovoj pravnoj stvari, morali biti ispitani kao svedoci.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenih: AA, GG i DD, najpre vođen jedinstven krivični postupak zbog krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ, da je u toj fazi postupka, u toku istrage okrivljeni GG, pred istražnim sudijom, izneo svoju odbranu na zapisniku o ispitivanju okrivljenog 1Ki 727/13 od 04.09.2013. godine, a takođe je i okrivljeni DD izneo svoju odbranu na zapisniku o saslušanju osumnjičenog pred Osnovnim javnim tužiocem u Vranju Kt 1256/13 od 03.11.2014. godine. Nakon okončanja istrage i podnošenja optužnog predloga, krivični postupak protiv okrivljenih je vođen pod brojem K 308/15, koji je potom razdvojen, tako što je sud rešenjem odredio da se krivični postupci protiv okrivljenog GG i DD, zbog krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ, razdvoje i posebno dovrše, te u upisniku zavedu pod novim brojevima, od krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, zbog istog krivičnog dela, a da se krivični postupak protiv okrivljenog AA završi pod poslovnim brojem K 308/15. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je nakon razdvajanja, krivični postupak protiv okrivljenog DD vođen pod brojem K 260/17 i okončan donošenjem pravnosnažne osuđujuće presude K 260/17 od 04.07.2017. godine (pravnosnažna 24.07.2017. godine), kao i da je krivični postupak protiv okrivljenog GG vođen pod brojem K 256/17, koji je takođe okončan osuđujućom presudom K 256/17 od 23.05.2017. godine (pravnosnažna 21.07.2017. godine).

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP je predviđeno da se, osim u slučajevima posebno propisanim u tom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. tog zakonika, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kome je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kako su nižestepeni sudovi u pobijanim presudama prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja vezano za krivično delo krađa u saizvršilaštvu, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, uzeli u obzir i odbrane okrivljenih GG i DD, date u fazi vođenja jedinstvenog postupka, koji postupak je kasnije razdvojen, i već okončan pravnosnažnim osuđujućim presudama u odnosu na ove okrivljene - a sa čijom sadržinom su se upoznali u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, to po oceni ovoga suda, navedeni iskazi predstavljaju dokaze izvedene u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, zbog čega su suprotni navodi branioca okrivljenog AA, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe da je izreka pobijane prvostepene presude nejasna i nerazumljiva, iz razloga što je, prema stavu branioca, u izreci trebalo da stoji da je okrivljeni AA krivično delo izvršio zajedno „sa DD i GG“, a ne „sa okrivljenim DD i okrivljenim GG.“

Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, u zahtevu se navodi i da je izreka pobijane prvostepene presude protivrečna razlozima, kao i da su razlozi presude međusobno protivrečni, zbog čega branilac smatra da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, koju formalno ne označava, ali po nalaženju ovog suda, isti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da je sud izvedene dokaze pogrešno cenio, a što za posledicu ima pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Naime, prema stavu branioca, okrivljeni nije mogao biti izvršilac krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu, iz razloga što su mu, prema navodima zahteva, pokretne stvari – koze, kao i druge stvari, bile poverene na čuvanje i upravljanje, zbog čega branilac ocenjuje da je u konkretnom slučaju bila isključena protivpravnost, te da bi se eventualno moglo raditi samo o krivičnom delu samovlašće ili posluga.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić