O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 68/11 od 11.11.2011. godine okrivljeni AA, BB, GG i VV su oglašeni krivim i to okrivljeni AA zbog 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisanih pod tačkama 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9 10, 11, 12, 13, 14 i 15 izreke presude i 4 krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u vezi člana 30 KZ, opisanih pod tačkama 1, 4, 16 i 17 izreke presude, dok je okrivljeni BB oglašen krivim za 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisanih pod tačkama 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15 dispozitiva, 4 krivičnih dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30 KZ, opisanih pod tačkama 1, 4, 16 i 17 izreke, krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 1 KZ, i u pokušaju krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 4. u vezi stava 3. KZ, u vezi člana 30. KZ, opisano pod tačkom 18 izreke; okrivljeni GG zbog 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisanih pod tačkama 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15 izreke i 4 krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ, opisanih tačkama 1, 4, 16 i 17 izreke presude; okrivljeni VV zbog 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisanih pod tačkama 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15 izreke i 3 krivičnih dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u vezi člana 30 KZ, opisanih pod tačkama 1, 16 i 17 izreke, pa im je prvostepeni sud prethodno utvrdio i to: okrivljenom AA za 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1 i 4 krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ, okrivljenom BB za 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ i 4 krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ, okrivljenom GG za 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ i 4 krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ, okrivljenom VV za 13 krivičnih dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ i 3 krivična dela razbojništva u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ, za svako od navedenih dela kaznu zatvora u trajanju od po 3 (tri) godine, dok je okrivljenom BB za krivično delo teške telesne povrede iz člana 212. stav 1. KZ, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 4. u vezi stava 3. KZ u vezi člana 30. KZ, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pa ih je primenom člana 60 KZ, prvostepeni sud osudio i to okrivljenog AA na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 (četrnaest) godina i 6 (šest) meseci, okrivljenog BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 (petnaest) godina, okrivljenog GG na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 (četrnaest) godina i 6 (šest) meseci i okrivljenog VV na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 (četrnaest) godina i 3 (tri) meseca. Pored toga, istom presudom okrivljenima je u izrečene kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.11.2007. godine kada su lišeni slobode, pa do dalje odluke suda. Pored toga, okrivljenom AA, BB i VV je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže označenih u izreci presude.

Istom presudom zakonski zastupnik iza pokojne oštećene DD, ĐĐ, oštećene EE, oštećenog ŽŽ, oštećene ZZ, oštećena II, oštećena JJ, oštećena KK, oštećena LL, oštećena LJLJ, oštećena MM, zakonski zastupnik oštećene NN, NJNJ, oštećenog OO, oštećene PP, oštećena RR, oštećeni SS, oštećena UU, oštećena FF, oštećena HH, su sa svojim imovinsko-pravnim zahtevima upućeni na parnicu, dok su okrivljeni obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka u iznosu od 455.696,24 dinara, kao i da na ime paušala plate iznos od po 10.000,00 dinara.

Pored toga, istom presudom na osnovu odredbe člana 354. stav 1. ZKP, prema okrivljenom VV odbijena je optužba za krivično delo razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 539/12 od 04.06.2012. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okr. GG, branioca okr.VV, branioca okr.AA i BB, okr. AA, BB i VV lično, kao i vanbračne supruge i ćerke okr. AA, izjavljene protiv presude Višeg suda u Novom Sadu K 68/11 od 11.11.2011. godine, a prvostepena presuda potvrđuje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog BB i okrivljenih VV, AA i GG, advokat Viktor Juhas Đurić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP i člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno povrede prava na pravično suđenje, utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava Lakatoš and others v.Serbia Application no.43411/17 od 14.01.2025. godine, sa predlogom, da Vrhovni sud usvoji kao osnovane podnete zahteve za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i naloži ponavljanje krivičnog postupka i izdvoji zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA u policiji NS od 06.11.2007. godine, kao i zapisnik o saslušanju osumnjičenog VV u policiji NS od 06.11.2007. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenih BB, VV, AA i GG, advokat Viktor Juhas Đurić, ukazuje da je u krivičnom postupku koji je vođen protiv okrivljenih i završen pravnosnažnim osuđujućim presudama, a koje su predmet zahteva za zaštitu zakonitosti, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer su okrivljeni oglašeni krivim na osnovu zapisnika o saslušanju osumnjičenih AA i VV, oba sačinjena u policiji dana 06.11.2007. godine, a koje je policija pribavila zlostavljanjem i iznuđivanjem priznanja, odnosno povredom odredbe člana 3. Konvencije, a što je utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava Lakatoš and others v.Serbia Application no.43411/17 od 14.01.2025. godine.

Iz spisa predmeta i to pobijanih pravnosnažnih presuda K 68/11 od 11.11.2011. godine i Kž1 539/12 od 04.06.2012. godine, proizlazi da je u postupku protiv okrivljenih AA, BB, GG i VV, činjenično stanje, između ostalog, zasnovano na odbrani datoj u policiji i to zapisnicima o saslušanju osumnjičenog AA u policiji i osumnjičenog VV u policiji, oba od 06.11.2007. godine, kao i da je drugostepeni sud u svojoj odluci Kž1 539/12, ocenio da su ovako sačinjeni zapisnici zakoniti po sadžini i načinu pribavljanja i odbio žalbene navode odbrane kao neosnovane, te se izjasnio u pogledu povreda koje su okrivljeni zadobili kritičnom prilikom, da su povrede na telu okrivljenih nastale usled pokušaja bekstva o čemu se izjašnjavao i sudski veštak dr Goran Stojiljković i da isti nisu posledica psihičkog i fizičkog zlostavljanja.

Presudom Evropskog suda za ljudska prava, Treće odeljenje, u predmetu Lakatoš i drugi protiv Srbije (predstavka broj 43411/17) od 14.01.2025. godine, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je Republika Srbija prema okrivljenima GG, VV, AA i BB, počinila povredu prava na pravično suđenje iz člana 6., stava 1. EKLJP jer su svi okrivljeni osuđeni na osnovu zapisnika o saslušanju osumnjičenog AA u policiji i osumnjičenog VV u policiji, oba od 06.11.2007. godine, koje zapisnike je policija pribavila zlostavljanjem, iznuđivanjem priznanja, povredom u materijalnopravnom smislu člana 3. EKLJP. U navedenoj presudi je istaknuto da kada dođe do kršenja apsolutnih jemstava – torture, dokazi se ne mogu koristiti i moraju biti izdvojeni iz predmeta. Pravni stav ESLJP stav 113, Hajnal protiv Srbije, koji se primenjuje bez obzira na dokaznu vrednost pribavljenih iskaza i bez obzira da li je presuda u odlučujućem delu zasnovana na njima ili ne, je da činjenično stanje utvrđeno torturom ili drugim oblicima primene sile koja nije strogo neophodna (a iznad je praga surovosti) čine postupak u celini nepravičnim, u smislu odredbe člana 6. EKLJP.

Shodno stanju u spisima predmeta i donetoj odluci Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Lakatoš i drugi protiv Srbije (predstavaka broj 43411/17) od 14.01.2025. godine, po oceni Vrhovnog suda, pogrešan je stav nižestepenih sudova da se presude mogu zasnivati na odbranama okrivljenih iz policije i prihvatanjem tako iznuđenih priznanja, kao rezultat policijske brutalnosti, imajući u vidu da je ESLJP u svojoj presudi izneo zaključak da su okrivljeni bili izloženi zlostavljanju tokom hapšenja i dok su bili u policijskom pritvoru, te se ne može prihvatiti stav da je krivični postupak proti podnosilaca bio pravičan, u smislu člana 3. i 6. stav 1. EKLJP.

Odredbom člana 84. stav 1. ZKP propisano je da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ovog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku. Stavom 2. istog člana je propisano da se nezakoniti dokazi izdvajaju iz spisa, stavljaju u poseban zapečaćeni omot i čuvaju kod sudije za prethodni postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a nakon toga se uništavaju i o tome se sastavlja zapisnik.

Odredbom člana 16. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog privaljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 25. Ustava Republike Srbije, stavom 1. propisano je pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, a stavom 2. istog člana da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju i kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili neučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Odredbom člana 28. Ustava Republike Srbije, stavom 1. propisano je da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i sa uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti. Stavom 2. istog člana je propisano da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode, a stavom 3. istog člana da je zabranjeno iznuđivanje iskaza.

Imajući u vidu sve navedeno, kao i citirane odredbe ZKP i Ustava RS, kao i presude ESLJP, Vrhovni sud nalazi da predmetni zapisnici o saslušanju osumnjičenih, predstavljaju nezakonite dokaze, jer su isti pribavljeni upotrebom sile i prinude suprotno odredbi člana 25. i 28. Ustava RS i člana 16. ZKP, pa je shodno navedenom u pobijanim pravnosnažim presudama koje su predmet zahteva za zaštitu zakonitosti učinjena povreda u smislu člana 485. stav 1 tačka 3) ZKP.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud je usvojio kao osnovane podnete zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB i okrivljenih VV, AA i GG, advokata Viktora Juhasa Đurića, usled povrede prava na pravično suđenje zajemčeno Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i ukinuo pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K 68/11 od 11.11.2011. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 539/12 od 04.06.2012. godine, u delu u kome je učinjena navedena povreda zakona.

Vrhovni sud je ostavio na snazi deo presude (Višeg suda u Novom Sadu K 68/11 od 11.11.2011. godine), kojom je okrivljeni BB, oglašen krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121.stav 1. KZ i zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, kao i za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322.stav 4. u vezi stava 3. KZ u vezi člana 30. KZ i zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pa ga je primenom člana 60. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci, nalazeći da je ovako odmerena kazna adekvatna utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima u redovnom krivičnom postupku, te da je nužna i dovoljna da se njom ostvari svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42. KZ, čime će se u potpunosti ostavriti svrha izricanja krivičnih sankcija kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, imajući u vidu da se dokazi zbog kojih su pobijane presude ukinute, ne odnose na ova dva krivična dela, pa nije bilo zakonskih razloga zbog kojih bi pobijane presude bile ukidane u odnosu na ova dva krivična dela.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je usvojio zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković