Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, međutim, ne navodi konkretno u čemu se ove povrede sastoje, već ističe da je sud pogrešno tumačio iskaz okrivljenog AA i da je prilikom donošenja odluke odbacio ključni, novi dokaz - pisanu potvrdu kojom se pobija sama suština predmetnog krivičnog dela i činjeničnog opisa dela u pravnosnažnoj presudi, a da je u isto vreme odlučio o suštini ove potvrde kao dokazu, te se dakle, upustio u meritum, a na koji način je prekoračio svoja ovlašćenja prilikom donošenja odluke po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka. Pored toga u zahtevu se ističe da „sud uporno odbija da izvede upravo ključne dokaze odbrane kojima se dokazuje nevinost njegovog branjenika, te visina protivpravne imovinske koristi, kao i da izvede bilo kakve dokaze koji idu u pravcu ispitivanja svedoka BB i VV ... vezano za poslovanje mlekare“, a na koji način je prema stavu branioca sud u pobijanim odlukama prekoračio svoja ovlašćenja prilikom odlučivanja o zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, pri čemu nije ni potpuno rešio predmet zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u suštini se osporava pravilnost činjeničnih utvrđenja i ocena dokaza na kojima se zasniva zaključak prvostepenog suda da ponuđene nove činjenice i novi dokazi nisu takvog značaja da bi mogli biti osnov za ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP, a što ne može biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, jer ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Imajući u vidu da su u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 8) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP), te da se zahtevom ukazuje na razloge koji u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca (povreda odredaba člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić