Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih BB i VV, advokat Makaji Slavko, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao i bitne povrede postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i pobijana rešenja preinači tako što će ih staviti van snage i okrivljene pustiti na slobodu.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenih BB i VV, advokat Makaji Slavko, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera i zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u načelu dozvoljeno.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi ni jednu povredu iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, već ukazuje na povrede zakona koje se odnose na postojanje razloga za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP.

Branilac u zahtevu osporava ocenu suda o postojanju razloga za određivanje pritvora protiv okrivljenih, isticanjem da je tužilaštvo na ročištu povodom pritvora, trebalo odbrani da pruži na uvid sve dokaze kojima raspolaže i to pre nego što se okrivljeni pojavio pred sudijom za prethodni postupak, kako bi odbrana bila adekvatno pripremljena, odnosno odbrana mora imati pristup dokazima u skladu sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta, kao i EU Konvencije. Dalje je branilac istakao da se pred Osnovnim sudom u Kragujevcu protiv istih okrivljenih vodi krivični postupak sa istom pravnom kvalifikacijom dela, kao i da je u tom postupku sprovedeno ekonomsko finansijsko veštačenje, odnosno analiza finanskijskog poslovanja i da su ispitani i svedoci, pa ne postoje opravdani razlozi za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP. Dalje se opširno bavi činjeničnim stanjem iz naredbe VJT u Beogradu i izvodi zaključke da se u konkretnom slučaju može eventualno raditi o prekršaju, a ne o krivičnom delu na strani okrivljenih. Dalje branilac izvodi sopstvene zaključke, koja su to činjenična utvrđenja i okolnosti potrebne da bi na strani okrivljenog postojala osnovana sumnja, u smislu odredbe člana 440. ZKP. Takođe, branilac se protivi određivanju pritvora u penalnim uslovima.

Kako iz izloženih navoda proizlazi da branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), te koja je opšteg karaktera, dok suštinski ukazuje na povrede odredaba člana 210. i člana 211 stav 1. ZKP i činjeničnim navodima osporava ocenu suda o postojanju razloga za određivanje pritvora prema okrivljenima u smislu člana 440. ZKP, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković