Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Liksarević u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ističe da nije dokazano da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, navodeći da su okrivljeni i zakonska zastupnica maloletnog oštećenog BB, majka VV, postigli sporazum da okrivljeni dospele rate po presudi Osnovnog suda u Negotinu P2 br.264/23 od 20.03.2024.godine, počev od 23.11.2023.godine do 20.03.2024.godine, isplati u ratama, čim počne da dobija platu, jer se tek bio zaposlio. U prilog svojim navodima branilac je ukazao i na to da je okrivljeni nakon prestanka bračne zajednice sa majkom deteta, redovno kupovao sve što je bilo potrebno za svog sina, po upustvima svoje bivše supruge VV, a što je činio sve do februara 2024.godine, kada mu je zabranila da dolazi u ..., gde je živela sa detetom.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da je prvostepeni sud neosnovano odbio dokazni predlog odbrane za saslušanje svedoka GG, koja je bila prisutna dana 20.03.2024.godine u kući u ..., kada je okrivljeni postigao sporazum sa svojom bivšom suprugom, čime branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP. Branilac ističe i povredu zakona iz člana 16. ZKP, iz razloga što sud nije obrazložio razloge zbog čega je odbio navedeni dokazni predlog, pa je na taj način okrivljenom uskraćeno pravo da izvede dokaze u svoju korist.

Kako povrede zakona iz člana 16., 395. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je ovaj sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog je označio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Liksarevića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković