U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Martinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku 3K.br. 96/24 od 09.05.2024. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 100/24 od 28.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 30.06.2025. godine, jednoglasno doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Martinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku 3K.br. 96/24 od 09.05.2024. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 100/24 od 28.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku 3K.br. 96/24 od 09.05.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatovra u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana prilaženja oštećenoj, odlučeno je o troškovima krivičnog postpuka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 100/24 od 28.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT Čačak Kto br. 310/23 od 05.06.2024. godine i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Čačku 3K.br. 96/24 od 09.05.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miloš Martinović, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili drugostepenom sudu, ili iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i odrediti da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Martinovića je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni optužen i pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim (iz člana 194. stav 1. KZ) krivično delo po zakonu, obzirom da iz činjeničnog opisa izreke pravnosnažne presude ne proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela. Naime, u izreci presude ne postoji lično svojstvo na strani oštećene, jer iz formulacije koja se navodi u istoj, a koja glasi da je delo učinjenio prema „bivšoj supruzi“ ne proizilazi traženo lično svojstvo oštećene niti prema tome iz činjeničnog opisa navoda krivičnog dela koje je sadržano u izreci osuđujuće presude proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela, budući da se bivša supruga ne smatra članom porodice u smislu odredaba Krivičnog zakonika. U vezi sa iznetim, branilac citira i poziva se na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 286/2023 od 23.03.2023. godine. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac navodi i da ne postoji u izreci radnja izvršenja, te logično i njegova posledica. Naime, prilikom opisivanja posledice krivičnog dela da je okrivljeni radnjom izvršenja „ugrozio spokojstvo i duševno stanje...“ oštećene, a ne da je „ugrožavao“, iz čega proizlazi i okolnost neostvarenosti posledice krivičnog dela kao objektivnog elementa njenog bića, imajući u vidu da Krivični zakonik kod ovog krivičnog dela upotrebljava trajni glagolski oblik kako bi označio njegovu posledicu, a ne oblik koji bi ukazivao na momentalnost takvog stanja, što u krajnjoj instanci znači da se posledica ovog krivičnog dela ima tražiti u jednom manje ili više kontinuiranom stanju ugroženosti, a ne u momentalnom prepadu, kako to proizlazi iz izreke pravnosnažne osuđujuće presude.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Odredbom člana 112. stav 28. KZ propisano je da se članom porodice smatraju supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni dana 14.10.2023. godine, na mestu bliže opisanom u izreci, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima pretnjom da će napasti na život ili telo drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje prodice – svoje bivše suprge BB na taj način što je počev od 08,00 časova ujutru oštećenoj slao poruke preko viber aplikacije i to više poruka uvredljive i preteće sadržine u kojima je govorio da se ona bavi prostitucijom i preti da će je udariti kolima i „rašrafiti“, slao joj fotografije pornografskog sadržaja navodeći da je ona na njima, kao i fotografije svog polnog organa, što je kod oštećene izazvalo osećaj uvređenosti i povređenosti, pa kada je istog dana došao ispred posla oštećene i pozvao je da izađe i osećaj straha zbog čega je ona pozvala policiju, a bio je svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Stoje navodi zhteva da u izreci presude nije posebno apostrofirano „sa kojim ima maloletno dete“, ali pasivni subjekt kod ovog krivčinog dela je član porodice učinioca, a što je jasno navedno u izreci presude. Pri tome, u konkrentom slučaju, oštećena BB jeste član porodice učinioca kao bivša supruga sa kojom okrivljeni ima maloletno dete. Članom 112. KZ dato je značenje brojnih važnijih izraza koje koristi ovaj Zakonik, te je u stavu 28. navedenog člana dato i značenje izraza „član porodice“ odnosno navedeno je ko se smatra članom porodice. Značenje izraza i autentično tumačenje propisano u članu 112. stav 28. KZ ne predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela, jer je za postojanje predmetnog krivičnog dela dovoljno da je u izreci navedeno da je učinilac radnju izvršenja preduzeo prema članu porodice. Imajući u vidu navedeno, odluka Vrhovnog kasacionog suda Kzz 286/2023 od 23.03.2023. godine na koju se branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu činjenicu da se u predmetu Kzz 286/2023 Vrhovni kasacioni sud prevashodno bavio pitanjem prekoračenja optužbe i povrede zakona iz člana 453. ZKP, a ne postojanjem elemenata krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ.

Po nalaženju ovog suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u pretnji da će napasti na život ili telo drskim i bezobzirnim ponašanjem prema oštećenoj, kojom radnjom je prouzrokovana i posledica tog krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice – bivše supruge koja se zbog ponašanja okrivljenog kritičnom prilikom zabrinula i pozvala i policiju. Prema tome, posledica je nasupila kontinuiranom primenom nasilja prema oštećenoj i to psihičkog- upućivanjem pretnji, te drskim i bezobzirnim ponašanjem kojim je ugrožen ne samo telesni integritet oštećene, već i njena psihička stabilnost, što sve predstavlja posledicu radnji okrivljenog, kako je i opisano u prvostepenoj presudi. Kako je, u konkretnom slučaju, objektivno posledica i nastupila, to nije od značaja činjenica da u izreci presude nije stavljen trajni glagolski oblik „ugrožava“ već svršeni oblik „ugrozio“. Takođe, u radnjama okrivljenog sitču se sva subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, a koja obuhvata i svest o zabranjenosti istih.

Pri tome, po stavu Vrhovnog suda celokupno ponašanje okrivljenog kritičnog dana 14.10.2023. godine, slanje kontinuiranih poruka od ujutru preko viber aplikacije koje su bile uvredljive i preteće sadržine i u kojima joj on govori da se bavi prostitucijom, da joj preti da će je udariti kolima i „rašrafiti“, kojima joj šalje fotografije pornografskog sadržaja i navodi da je ona na njima, kao i fotografije svog polnog organa, predstavljaju radnje koje su podobne da ugroze spokojstvo i duševno stanje oštećene. Stoga su, u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni tako i subjektivni, krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ističe dokaz radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve bitne elemente tog krivčinog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da radnja okrivljenog nije bila podobna da proizvede zabranjenu posledicu imajući u vidu ustaljenu dinamiku odnosa između okrivljenog i oštećene, te uobičajenost obostrane komunikacije između njih, da okrivljeni navodne pretnje u viber prepisci sa oštećenom uslovljava budućim ponašanjem oštećene u ophođenju sa maloletnim detetom, da iz celokupne viber komunikacije i dinamike njihovog međusobnog odnosa proizilazi nepostojanje namere da se po navodnim pretnjama postupi i time nepostojanje njene ozbiljnosti, obzirom da su iste izrečene u afektu i stanju razdraženosti, roditeljske brige za dete i zabrinutosti u vezi sa pojedincima koji sa njim navodno provode vreme, da je oštećena bila svesna izostanka namere okrivljenog, što ukazuje da je njegova radnja bila nepodobna da kod oštećene izazove odgovarajuću promenu u njenom duševnom stanju, odnosno spokojstvu u vidu straha ili druge emotivne reakcije, kao i da slanje polnog organa bivšoj supruzi od strane okrivljenog, teško može predstavljati dovoljan izntenzitet ugrožavanja zaštićenog dobra. U vezi sa iznetim, branilac citira i deo iskaza oštećene koji je naveden u izveštaju Centra za socijlani rad.

Kako na opisani način, po stavu ovog suda, branilac činjenično obrazlaže pretnju, uzročno - posledičnu vezu između radnje i nastupele posledice i postojanje namere i osporava utvrđeno činjenično stanje, ukazujući na povredu zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda, ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka – zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao u ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković