Na osnovu člana 258. ZKP, zakonski zastupnik mal.oštećenog N.B., D.B. za imovinskopravni zahtev upućen je na parnicu.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž 131/14 od 06.06.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Subotici, branioca okrivljenih B.K. i S.K., adv. R.C. i punomoćnika mal. Oštećenog N.B., adv. O.J. i presuda Osnovnog suda u Subotici K 352/12 od 27.11.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih B.K. i S.K., adv. R.C. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se zahtev usvoji i preinače prvostepena i drugostepena presuda, i okrivljeni B. i S.K. oslobode od optužbe ili pak iste presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih B.K. i S.K., adv. R.C., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenih B.K. i S.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih presuda povređen zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, po pitanju da li je delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim krivično delo, te da je „bilo neophodno u optužnom aktu sasvim konkretno navesti da li je život ili telo i ostale prisutne dece na bilo koji način dovedeno u konkretnu opasnost“.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni B.K. i S.K. optuženi i oglašeni krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih, neosnovano je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 4 i 5 obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, za koje su okrivljeni B.K. i S.K. optuženi i oglašeni krivim proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pa suprotni navodi zahteva branioca okrivljenih su neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.