Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen, odnosno da u odnosu na povrede članova 4., 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pre svega, ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP, navodeći da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se na glavnom pretresu neposredno ispita sudski veštak neuropsihijatar, što je prema stavu odbrane bilo važno jer bi stranke i branilac, mogli direktno da postavljaju pitanja veštaku, na koji način je sud postupio protivno odredbi člana 402. stav 2. ZKP. Pored ovoga, branilac u zahtevu ukazuje i da je sud „diskvalifikovao“ procesni predlog odbrane da se obavi veštačenje od strane kliničkog psihologa na okolnost psihičkog profila okrivljenog i oštećene, kao dugogodišnjih emotivnih partnera i sa tim u vezi nadalje osporava razloge pravnosnažnih presuda, date u odnosu na odbijanje ovih dokaznih predloga, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i na povredu odredbe člana 15. stav 2. ZKP, koja propisuje da je sud dužan da nepristrasno ceni izvedene dokaze, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Međutim, kako je pravo okrivljenog da preko svog branioca, podnese zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona, koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom, ograničeno u pogledu razloga za podnošenje zahteva, samo na povrede koje su taksativno nabrojane u stavu 4. člana 485. ZKP, to Vrhovni sud nalazi da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povrede odredbi članova 15. stav 2., 395. i 402. stav 2. ZKP, u smislu navedene zakonske odredbe, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva, zbog čega je podneti zahtev branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U obrazloženju podnetog zahteva, branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja istog, formalno navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, međutim, navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknuta povreda sastoji, odnosno na koji način je, u konkretnom slučaju, došlo do povrede načela ne bis in idem.

Kako, navedena povreda zakona, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije obrazložena, a Vrhovni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezan razlozima, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, zbog čega je isti, u odnosu na ovu povredu zakona, odbačen jer nema propisan sadržaj.

U vezi sa tim, branilac nadalje u zahtevu navodi da su donošenjem pravnosnažnih presuda povređene odredbe članova 4. i 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, pa kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev, ni u ovom delu, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković