Presudom Višeg suda u Vranju 3Kž br.517/14 od 30.09.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene R.I., a presuda Osnovnog suda u Vranju K 130/13 od 13.05.2014. godine, potvrđena.

Branilac okrivljene R.I., advokat D.N., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju 3Kž br.517/14 od 30.09.2014. godine, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i protiv prvostepene presude, zbog povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku i odredaba Krivičnog zakonika, ne konkretizujući u čemu se ove povrede sastoje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijanu presudu, a predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljene je zahtev za zaštitu zakonitosti podnela zbog povrede odredaba ZKP i KZ, pri čemu nije opredelila konkretno o kojoj povredi se radi.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da se u konkretnom slučaju ne može prihvatiti zaključak suda da su se u radnjama okrivljene stekli svi bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je oglašena krivom, da je pogrešna odluka suda i o izrečenoj sankciji, kao i odluka suda o paušalu, troškovima i nužnim izdacima, iz čega dakle, proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP i povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, s tim što se ne navodi konkretno u čemu se ove povrede sastoje, niti se iz iznetih navoda može zaključiti na koji način su ove povrede učinjene, a iz sadržine zahteva proizilazi da se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

Naime, iz obrazloženja zahteva i navoda da u prvostepenoj presudi ''postoje brojne protivrečnosti između izreke i datog obrazloženja, a posebno između zaključka suda o postojanju svih bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela i stanja dokaza u spisima predmeta'', te da je iz obrazloženja presude nejasno na koji način je oštećeni povređen i da niko od svedoka – očevidaca događaja nije video ni sredstvo izvršenja dela, niti povrede, jasno proizilazi da je zahtev podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što sve nije predviđeno kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene, odnosno njenog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Kako se, dakle zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, pravnosnažna presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, iz kojih razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima, te ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tač. 1. i 3. ZKP i povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, pri čemu se ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Vesko Krstajić, s.r.