Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-Branilac okrivljene AA, advokat Mihailo Krstić, zbog povrede člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 3, 32, 33, 34. i 60. Ustava Republike Srbije, člana 23. Zakona o advokaturi i člana 216. stav 4. Krivičnog zakonika sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s tim da naredi da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe za predmetno krivično delo; i

-Branilac okrivljene AA, advokat Milunka Arsić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1.ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2) razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Branilac okrivljene AA, advokat Mihailo Krstić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljene ne stiču zakonska obeležja predmetnog niti bilo kod drugog krivičnog dela sa obrazloženjem da se navodna protivpravna imovinska korist kreće u rasponu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara, a da prema Zakonu o advokaturi i važećoj advokatskoj tarifi okrivljenoj pripadaju naknada na ime odsustvovanja iz advokatske kancelarije kao i naknada putnih troškova koje u fakturama ne moraju biti posebno iskazane, te da od strane oštećenog na ispostavljene fakture nije bilo primedbi u zakonom predviđenom roku, što, prema stavu branioca, ukazuje da je u konkretnom slučaju u pitanju građanskopravni odnos između okrivljene i oštećenog. Pored toga, isti branilac okrivljene u zahtevu navodi i to da u konkretnom slučaju ne postoji produženo krivično delo imajući u vidu da nema vremenskog kontinuiteta, istovrsnosti radnji niti jedinstvenog umišljaja koji bi obuhvatao sve radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Branilac okrivljene AA, advokat Milunka Arsić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da nižestepeni sudovi gube iz vida zakonski tekst odredbe člana 216. stav 1. KZ, u kome je označeno da krivično delo zloupotreba poverenja čini onaj „ko zastupa imovinske interese nekog lica“, a ispostavljanje fakture svom klijentu radi naplate izvršenih usluga advokat te radnje ne čini u zastupanju njegovih interesa prema suprotnoj strani u građanskopravnom odnosu. U konkretnom slučaju, prema navodima zahteva, okrivljena kao advokat nije izvršila nikakvu zloupotrebu datih ovlašćenja niti je usled njenih radnji nastupila šteta za njenog klijenta, pa sledstveno tome, nije nastupila korist za protivnu stranu u parnici već je reč o građanskopravnom odnosu između okrivljene koja ima svojstvo poverioca – advokata i njenog klijenta kao dužnika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene kojima se ukazuje da je pobijanim presudama povređen zakon u pitanju da li je delo za koje se okrivljena goni i za koje je oglašena krivom pravnosnažnom presudom krivično delo i da je time na njenu štetu povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko zastupajući imovinske interese nekog lica ili starajući se o njegovoj imovini zloupotrebi data mu ovlašćenja u nameri da time sebi ili drugom pribavi imovinsku korist ili da ošteti lice čije imovinske interese zastupa, ili o čijoj se imovini stara, a teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 4. postoji kad zloupotrebu poverenja učini staralac ili advokat.

Po nalaženju ovoga suda iz činjenica i okolnosti navedenih u činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude – okrivljena je u svojstvu pravnog zastupnika – advokata, zastupajući imovinske interese oštećenog VV, vlasnika i direktora ... „BB“ ..., u nameri da sebi pribavi imovinsku korist zloupotrebila data joj ovlašćenja tako što je u predmetima gde je zastupala preduzeće „BB“ ili VV, vlastodavcu VV ispostavljala račune za pristupe na ročišta i sastav predloga za izvršenje i podneske po cenama uvećanim u odnosu na iznose koji su predviđeni advokatskom tarifom ili za ročišta na koja nije pristupala, ili za podneske koje nije sačinila, a u predmetima Trgovinskog suda u Kragujevcu i Opštinskog suda u Požegi navedenim u izreci prvostepene presude umesto računa izvršnog poverioca dostavila je sudovima broj svog tekućeg računa, tako da su novčana sredstva umesto na račun izvršnog poverioca uplaćivana na njen žiro račun, čime je pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 282.306,25 dinara, a ... „BB“ nanela štetu u iznosu od 243.306,25 dinara, a oštećenom VV iznos od 39.000,00 dinara, proizlaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljena oglašena krivom pobijanom pravnosnažnom presudom. Dakle, iz iznetog proizlazi da je okrivljena zastupajući imovinske interese oštećenih u svojstvu advokata – pravnog zastupnika postupala suprotno njihovim imovinskim interesima i to u nameri da zloupotrebom datih joj ovlašćenja pribavi sebi imovinsku korist koju je pribavila u navedenom iznosu, a svojim radnjama oštećenima nanela štetu.

Stoga su neosnovani navodi zahteva branilaca okrivljene da je u konkretnom slučaju u pitanju građanskopravni odnos između okrivljene kao advokata i oštećenih kao njenih klijenata, i da se ovo krivično delo može učiniti isključivo u zastupanju interesa oštećenog prema suprotnoj strani, odnosno da je za postojanje krivičnog dela neophodno da je za protivnu stranu u parnici nastupila korist. To što okrivljena od oštećenih nije zahtevala i što u predmetima u kojima ih je zastupala nije fakturisala naknadu na ime prevoza i odsustva iz advokatske kancelarije i po oceni ovoga suda ne ukazuje da okrivljena postupajući na napred opisani način nije pribavila za sebe protivpravnu imovinsku korist imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljena od oštećenih naplaćivala samo troškove prevoza u visini autobuske karte.

S obzirom na to da je okrivljena preduzela više odvojenih radnji od kojih svaka sadrži obeležje istog krivičnog dela, da pri preduzimanju radnji postoji vremenska povezanost, istovetnost oštećenog i jedinstveni umišljaj, to su i po nalaženju ovoga suda ispunjeni uslovi iz člana 61. stav 1. KZ, da se radnje okrivljene opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikuju kao produženo krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Mihaila Krstića, da u konkretnoj situaciji ne postoji produženo krivično delo, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene prvostepena presuda neosnovano pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Po oceni ovoga suda navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Mihaila Krstića da nema dokaza da je okrivljena izvršila predmetno krivično delo, da kod okrivljene nije postojala namera sticanja protivpravne imovinske koristi i da nije utvrđeno da je okrivljena navedenim radnjama pribavila sebi imovinsku korist, pravnosnažna presuda se u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Pored toga, branioci okrivljene ukazuju i to da je pobijanim pravnosnažnim presudama, na štetu okrivljene povređena odredba člana 511. u vezi člana 447. stav 2. ZKP, a branilac okrivljene, advokat Milunka Arsić u zahtevu ističe i povrede zakona iz člana 460. stav 1. člana 451. stav 2. i 3. i člana 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povreda odredaba člana 511., člana 447. stav 2, člana 460. stav 1, člana 451. st.2. i 3. i člana 1. ZKP, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene u ovom delu ocenjeni kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljene AA, advokat Mihailo Krstić u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog ističe i povrede člana 3, člana 32. člana 33, člana 34. i člana 60. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u zahtevu branioca okrivljene, advokata Mihaila Krstića u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljene (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to po oceni ovoga suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Mihaila Krstića, u odnosu na navedenu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić